BOLESTI JAGODE

Više
23 apr 2019 08:40 #37175 od Krsmanović Ljiljana
Krsmanović Ljiljana je napravio novu temu: BOLESTI JAGODE
Uspešan uzgoj jagoda ugrožava više od 50 gljivičnih uzročnika bolesti, 3 bakterioze i više od 25 vrsta virusa i fitoplazmi. Uspešne mere hemijske zaštite možemo provoditi samo protiv nekih kategorija gljivičnih bolesti lista i ploda jagode, dok je većina bolesti korena gotovo neizlečivo. Budući da je još uvek najrašireniji otvoreni ili plastičnim visokim tunelima pokriveni uzgoj jagoda na humke s folijom i mekanim cevima za navodnjavanje"kap po kap", proizvođači prilikom podizanja takvih zasada moraju biti upoznati da je većina danas raširenih i robusnih sorata (madeleine, raurica, idea) vrlo osjetljiva na bolesti korena.
Među najvažnijim su gljivicama uzročnicimi truleži korena jagoda vrste Phytophthora, Rhizoctonia, Aphanomyces, Fusarium, Alternaria, Coniothyrium, Phytium, Cylindrocarpon i Verticillium. U manjem obimu te se gljivice nalaze u svim staništima, pa i tamo gde jagode nikad nisu uzgajane. Uzgoj pod folijom i intenzivno navodnjavanje donose pojačane štete od bolesti korena jagoda, pa prilikom izbora staništa za nove zasade prednost uvek dajemo zračnim i propusnim terenima s većim udelom organske materije. Ako se na istim parcelama jagode češće uzgajaju problemi s bolestima korena bit će učestaliji, a štete sve veće. Moguća je hemijska sterilizacija površina primenom Basamid G ,barem dva meseca pred sadnju jagoda, ali zbog visokih troškova proizvođači ovu meru izbegavaju. Obično se simptomi infekcija korena pojave tokom vrućeg dela dana u obliku brze i nenadane uvelosti, smeđe promene boje lišća i potpunom propadanju biljaka
.Kod nas je najraširenija tamna ili crna trulež korena jagoda koju uzrokuju gljive roda Verticillium, Fusarium i Rhizoctonia. Ako je napadnut manji broj biljaka najbolje ih je čupanjem odmah odstraniti iz zasada. Delomičnu zaštitu daje zalivanje jagoda rastvorom hlortalonila* (Daconil 720 SC) ili iprodiona* (Kidan SC) (ako zaraza potiče od vrste Rhizoctonia solani), odnosno rastvorom azoksistrobina* (Quadris SC) ili tebukonazola* (Folicur 250 EW) (ako je koren jagoda napadnut gljivama iz roda Fusarium). Zbog sprečavanja mogućih šteta na korenu jagoda od gljivica roda Phytophthora i Phytium struka preporučuje a proizvođači često pred sadnju potapaju živiće jagoda u rastvor propamokarb-hidroksida* (Previcur 607 SL). Zbog karantinske vrste Phytophthora fragariae var. fragariae zasade jagoda podignute sadnjom uveženih živića redovno zdravstveno pregledati, a po potrebi odstraniti sve bolesne biljke i naknadno ili parcijalno zasad zalivati rastvorom metalaksila* (Ridomil Gold MZ i sl.) ili Al-fosetila* (Previcur Energy, Aliette WG i sl.)
.Posljednjih godina sve češće u intenzivnim zasadima jagoda pronalazimo simptome tzv. antraknoze (Colletotrichum acutatum, C. gleosporioides), uzročnika centralne truleži stabljike i lisne drške, nepravilnih tamnih lisnih pega i ulegnute tamne pegavosti plodova jagoda . Na žalost, većina najčešće uzgajanih sorata jagoda je vrlo osetljiva na spomenuti poremećaj (marmolada, elsanta, miss, arosa, raurica i dr.). Većina specifičnih fungicida koje koristimo za suzbijanje sive plesni (Botrytis cinerea) ima samo delimično delovanje na antraknozu jagoda, npr. vinklozolin (Ronilan DF) je delotvoran tek 20-30%, fenheksamid (Teldor 500 SC) i pirimetanil* (Mythos SC i dr.) pokazuju slabiji sporedni učinak na antraknozu 30-40%, a iprodion* (Kidan SC) čak 50-60 %. Delimičnu zaštitu daju i svi bakarni preparati , kaptan* (Captan WP 50 i dr.) i neki pripravci iz IBE skupine (npr. difenkonazol*, miklobutanil*). Puno su na antraknozu jagoda delotvorniji klortalonil* (Daconil 720 SC) i azoksistrobin* (Quadris SC). U predhodnim godinama posebno se uspešnom na antraknozu jagoda pokazala kombinacija boskalida & piraklostrobina (Signum DF).
Među bolestima lišća treba spomenuti crvenu pegavost (Diplocarpon earliana) i sivu pegavost (Mycosphaerella fragariae). U prosečnim godinama i uz preventivnu primenu delotvornih fungicida azoksistrobin* (Quadris SC), difenkonazol* (Score 250 EC) i bakarnih preparata, spomenute lisne pegavosti ne mogu ugroziti rod jagoda. Crvena pegavost se obično u zasadu jagoda pojavljuje nakon berbe na starijem lišću, a siva pegavost je česta u hladnim i vlažnim prolećnim mesecima na mladom lišću. Lisne se pegavosti u jačem intenzitetu pojavljuju pri uzgoju jagoda na otvorenom u završnim godinama eksploatacije zasada.
Pepelnica jagoda (Sphaerotheca macularis, S. aphanis) naseljava donju lisnu stranu, pa se zaraženo tkivo uvija prema gore, a rubni dio naličja pocrveni. Za razliku od drugih biljnih pepelnica površinski je micelije na jagodama vrlo retko vidljiv, a najvažniji ekološki uzročnik ranije pojave pepelnice u jagodama je visoka vlažnost vazduha. Stoga se pepelnica brže razvija i veće štete pravi pri uzgoju jagoda u zaštićenom prostoru (visokim tunelima, plastenicima, staklenicima). Moguća je zaraza još mladih i zelenih plodova, nakon čega se njihov oblik menja zbog neravnomjernog rasta zdravog i napadnutog dela. Upravo zato napad pepelnice na jagodama mnogi poistovjećuju s fiziološkim poremećajima usled neravnog đubrenja. Pepelnicu vrlo dobro suzbijaju fungicidi iz grupe strobilurina, (npr. Quadris* SC, Signum DF), a u nekim razvijenim zemljama se protiv pegavosti i pepelnice nakon berbe koriste još difenkonazol* (Score 250 EC), penkonazol* (Topas 100 EC) .
Među bolestima plodova jagode svakako je najopasnija siva plesan (Botrytis cinerea). Pored sive plesni zadnjih se godina pojavljuje i ranije opisana antraknoza ili tamna pjegavost plodova (Colletotrichum). Tokom vrlo kišovitih leta pri kraju berbe plodove jagoda naseljavaju i druge gljivice: npr. Mucor, Fusarium, Trichotecium, Alternaria, Rhizopus i Penicillium.
Siva plesan (Botrytis cinerea) pored plodova napada i druge biljne organa, npr. cvetove jagoda ili izdanke malina. U zasadima s lošim uređenim vodenim režimom pojava plesni na cvetnim organima jagoda je učestalija, a svakako je najopasnija u vreme početka dozrevanja plodova. Na cvetnim organima napadnuto tkivo prvo posivi, ubrzo potamni, a za nekoliko se dana u uslovima vlažnog vremena razvija karakteristična siva prevlaka, po čemu bolest zovemo siva plesan. Pri uzgoju jagoda na otvorenom štete od sive plesni su veće, jer je zasad duže vlažan nakon kišnog razdoblja.No, zbog visoke vlažnosti vazduha u zaštićenim prostorima, siva plesan nije ništa manje opasna pri uzgoju jagoda u visokim tunelima, plastenicima ili staklenicima. Svakako se preporučuje odstraniti sve zaražene plodove iz zasada posebno ako dozrevanje jagoda i berba traju duže razdoblje. Hemijsku intervenciju na sivu plesan koristimo barem dvaput od početka rasta do početka cvatnje, npr. hlortalonil* (Daconil 720 SC), i azoksistrobin* (Quadris SC). Od početka cvetanja do berbe preventivno koristimo specifične botriticide, npr. fenheksamid (Teldor 500 SC), vinklozolin (Ronilan DF), ciprodinil & fludioksonil *(Switch WG) ili boskalid & piraklostrobin (Signum DF). Koristimo ih naizmenično u prosečnim razmacima 10-14 dana, uz poštovanje propisane karence.
PSSS Mladenovac
Ljiljana Krsmanović dipl.ing.

Molimo vas Prijava ili Napravite nalog da se pridružite konverzaciji.

Vreme kreiranja strane: 0.549 sekundi