Bakteriozna plamenjača jabučastog voća-Erwinia amylovora

Više
13 mar 2019 09:08 #36630 od Mijatović Bojan
Mijatović Bojan je napravio novu temu: Bakteriozna plamenjača jabučastog voća-Erwinia amylovora
Patogen napada sve delove voćaka: cvet, plod, letoraste, deblje grane, deblo pa čak i koren.
CVET – rano u proleće već posle 2-3 nedelje od otvaranja cvetova uočava se pojava mrke, a potom crne boje cvetova. U početku su cvetovi vlažni i venu, a potom se suše i izumiru.
LIST – sa cveta kroz cvetnu dršku parazit dospeva na mladare i lišće. Obolelo lišće dobija crnu boju, suši se i izumire, ali ne otpada, već ostaje na granama.
MLADARI – oboleli mladari venu, dobijajući prvo mrku, a potom crnu boju, pa zajedno sa crnim osušenim listovima izgledaju kao zahvaćeni plamenom, otuda i naziv ”fire blight”.
Parazit postepeno prelazi i na deblje grane i plodove. Promene na debljim granama se uočavaju na kori, na kojoj se pojavljuju manje ili veće površine mrke boje. Obolela kora postaje mekša, bubri i nabira se, a potom i puca. Inficirani delovi se suše i ljušte.
Iz obolelih delova kad je vlažno pojavljuje se mnoštvo kapljica bakterijskog eksudata ćilibarnožute, posle mrke boje. Iz tih bakterijskih eksudata se širi zaraza insektima, kapljicama vode, vetrom i sl. (česticama peska na peskovitim zemljištima). Biljke domaćini : jabuka, kruška, dunja.
Suzbijanje : Erwinia amylovora je patogen koji se mora što pre staviti pod kontrolu, sa ciljem trajnog smanjivanja područja rasprostranjenja. Međutim, nijedan metod pojedinačno nije dovoljno efikasan za zaštitu od bakteriozne plamenjače. Zato je uspešna zaštita jedino moguća integracijom nekoliko mera, pravovremeno i dobro izvedenih, i to na širem području, sa ciljem da se prvenstveno uklone izvori infekcije i smanji rasprostranjenost patogena.

U našim uslovima potrebno je redovno pregledati voćnjake i okolinu kako bi otkrili zaražena stabla tj. rezervoar infekcije. Ranijim otkrivanjem prisustva patogena u voćnjaku i okolini, veće su mogućnosti da se uklanjanjem i uništavanjem ovih izvora infekcije spreče totalne štete. Potrebno je administrativno izolovati površine na kojima je bolest utvrđena i zabraniti distribuciju sadnog materijala i kalem grančica osetljivih voćaka iz tog područja. Ukoliko je intenzitet zaraze krošnje niži od 30%, rezidbom odstraniti zaražene delove odsecanjem obolelog i naizgled zdravog tkiva najmanje 20 cm ispod vidljivih promena na kori, tj. od mesta zaraze prema zdravom tkivu. Pri jačem intenzitetu zaraze treba odstraniti stablo u celini, a ukoliko je zahvaćen veći broj stabala u voćnjaku, kao što je slučaj pri širenju infekcije rezidbom ili posle olujne kiše praćene gradom, iskrčiti voćnjak u celini. Zelenom rezidbom treba odstranjivati sve zaražene delove, izneti van zasada i spaliti. Pažljivo orezivati osetljive sorte kako se ne bi previše stimulisao novi prirast što povećava rizik od nove infekcije. Stabla gloga i divlje kruške u blizini zasada obavezno treba iskrčiti. Tako se eliminišu pojedinačni izvori infekcije ili čitavo žarište koje može ugroziti zasade u širem području. Veoma je značajno da se svi odstranjeni delovi zaraženih biljaka uklone iz voćnjaka odmah i spale. Upotrebljeni pribor (makaze, noževe, testere) i transportna sredstva koja su bila u kontaktu sa zaraženim materijalom moraju se dezinfikovati alkoholom ili natrijum-hipohloritom (varikina). Tokom rezidbe savetovati rezače da u rizičnim područjima dezinfekciju pribora obave svaki put pri prelasku na novo stablo. Na iskrčenim površinama ne podizati zasad iste ili osetljive vrste voćaka, pojačati kontrolu i ograničiti distribuciju sadnog materijala iz područja žarišta infekcije.

Gajenje otpornih sorti i podloga je takođe veoma značajno u zaštiti jabuke od bakteriozne plamenjače. Među sortama zastupljenim u nas, u manje osetljive spada Zlatni Delišes, dok su osteljive Jonatan i Ajdared. Podloge M 26 i M 9 su veoma osetljive. Prihrana biljaka mora biti izbalansirana kako bi se održavao umeren porast. Višak azota utiče na bujan prirast i produženje vegetacije, što biljke čini podložnim infekciji.
Preventivno se koriste baktericidi na bazi bakra, pre i tokom cvetanja, u saglasnosti sa sistemom prognoze pojave baketriozne plamenjače. Primenjuju se manje doze preparata zbog opasnosti od fitotoksi čnih efekata. Nekontrolisana primena baktericida ima za posledicu razvoj otpornosti bakterije na primenjene preparate.
Iako su insekti označeni kao prenosioci zaraze, naročito u fazi cvetanja, njihovo suzbijanje se ne preporučuje zbog uloge u oprašivanju. Od suzbijanja insekata, mnogo je efikasnija mera uklanjanje izvora zaraze i pojedinačnih zaraženih stabala u bližoj okolini zasada odakle bi insekti mogli da prenesu inokulum.

Za portal uredio: Bojan Mijatović dipl.inž. zaštite bilja
PSSS Mladenovac

Molimo vas Prijava ili Napravite nalog da se pridružite konverzaciji.

Vreme kreiranja strane: 0.289 sekundi