Beli drvotočac - Zauzera pyrina

Više
25 nov 2018 09:57 #35044 od Kostić Vladimir
Kostić Vladimir je napravio novu temu: Beli drvotočac - Zauzera pyrina
Ozbiljnost napada ove štetočine varira sa starošću zasada . U slučaju mladih stabala dovoljna je jedna gusenica da strada celo stablo .
Trogodišnja stabla mogu izgubiti deo strukture pa tako napadnuta postaju ekstremno osetljiva na vetar .
Stara stabla su teško oštećena posebno u suvim godinama iu uslovima suvog tla .
Zdrava stabla bolje podnose napad ove štetočine .

Stabla onemoćala napadom belog drvotočca često napadaju ostale štetočine kao što su jabukovo staklokrilac ( Sinanthedon miopaeformis Borch . ).

Napadnute grančice se suše na delovima iznad bušotina . Izlazni otvor gusenice često prelazi prečnik od 1 cm . Kroz njega izlazi piljevina. Smatra se da gusenice izlučuju i neke za drveće otrovne materije .

Životni ciklus : Odrasli leptiri se ne hrane i kratkog su životnog veka, 8 do 10 dana. Ženke se pare čim se pojave. Svaka odlaže oko 1000 jaja u pukotine kore ili pupove, a ponekad i u zemljište. Embrionski razvoj jaja traje 7 do 23 dana. Iz njih se razvijaju gusenice. Najpre gusenice ostaju u svilenkastom kokonu iz kojeg izlaze ili u zoru ili u sumrak. Ubušuju se u grančice na njihovim vršnim delovima i dalje buše hodnike prema dole. Povremeno izlaze iz bušotine te se ubušuju u nove nešto deblje grančice. Iduće godine gusenice se spuštaju sve niže i dolaze do debelih grana pa čak i do stabla. Treće se godine od aprila do juna gusenice kokone na samom izlasku iz hodnika tako da nakon izlaska leptira iz rupe van vire prazne košuljice.

Suzbijanje : Beli drvotočac se može preventivno suzbiti u vreme kad gusenice izlaze iz jaja i u vreme prvog leta kada gusenice povremeno izlaze iz svojih bušotina. Preporučuju se sredstva sa dubinskim delovanjem kako bi se uništile i one gusenice koje su se već ubušile u grančice ali se još uvek nalaze plitko ispod kore. To su sredstva na bazi fosalona, diazinona, fentiona, triklorfona te piretroidi. Zbog dugog perioda ovipozicije krošnju je potrebno više puta tretirati.

Kurativno suzbijanje sastoji se od uništavanja gusenica u grani ili stablu. U rupu od štetočine šprica se sredstvo na osnovi diklorvosa ili neki drugi insekticid jače isparljivosti i rupa se odmah zatvori voćarskim voskom.

Zaražene grane potrebno je stalno rezati i spaljivati, s time da se odreže i deo sa štetočinom. Stara zaražena stable treba izvaditi iz zemljišta i spaliti jer je ono izvor zaraze za mlada stabla.

Vladimir Kostić, dipl. inž. zaštite bilja

Molimo vas Prijava ili Napravite nalog da se pridružite konverzaciji.

Vreme kreiranja strane: 0.527 sekundi