Najvažnije bolesti i štetočine šampinjona

Više
08 nov 2009 18:06 #29653 od PSSS Smederevo
PSSS Smederevo je napravio novu temu: Najvažnije bolesti i štetočine šampinjona
Najvažnije bolesti i štetočine šampinjona Kod nas se poslednjih godina sve više širi proizvodnja šampinjona. Razumljivo je da povećani uzgoj donosi i probleme kao što su pojava bolesti i štetočina, kao i pitanje njihovog suzbijanja. Uslovi u kojima se šampinjoni gaje (povećana relativna vlažnost, umerena osvetljenost i temeperatura) dovode do razvoja fitopatogenih gljiva, bakterija i virusa koji u pojedinim slučajevima ugrožavaju celu proizvodnju. Pravilno odnegovan kompost, tj. kvalitetno izvršena pasterizacija i pakovanje predstavlja prvi korak u gajenju šampinjona. S obzirom da se proizvodnja šampinjona odvija na istom mestu od berbe do berbe (ne postoji mogućnost plodoreda) svaka infekcija koja se javi u gajilištu uvećava infekcioni potencijal i veća mogućnost propadanja proizvodnje.Zaštita je veoma teška iz sledećih razloga. U prvom redu, zbog velike mogućnosti da u plodištima pečurke zaostanu ostaci sredstva za zaštitu bilja. Uspešna zaštita od bolesti i štetočina se veoma teško postiže zbog malog broja preparata koji se koriste u tu svrhu .Veliki broj proizvođača u našoj zemlji primenuje preparate koji se ne nalaze na listi dozvoljenih za upotrebu u šampinjonima Odumiranje gljive Radi se o virusnoj bolesti.U slučaju rane zaraze prvi simptomi su raspadanje micelije i mnogo praznih mesta. A ako je zaraza nastala kasnije nastaju deformisana, sluzava i tamna plodišta.Uzročnici su više vrsta virusa Prenose ih nematode,insekti.Suzbijanje se vrši preventivnim merama.Prostorije za uzgoj šampinjona moraju biti čiste. Pod prostorija mora se prati svaki dan.Mašine treba dezinfikovati formalinom kao i vršiti svekodnevnu potapanje čizama radnika ovim preparatom. Mycogoneperniciosa - prouzrokovač vlažne truleži Najčešća i vrlo raširena bolest šampInjona.Patogen inficira mlade gljive koje se deformišu i procesom hiperplazije nastaju tumoraste tvorevine koje su prekrivene micelijom i sporama gljive. Odrasle pečurke poprimaju nepravilan loptast oblik sklerodermalnog porekla, veličine oko lo cm. Boja im se menja u crvenomrku sa pojavom eksudata neprijatnog mirisa koji dodatno privlači mušice. Izvori zaraze mogu biti u neadekvatno pripremljenom kompostu, prostorijama i alatima koji se koriste, ostacima od prethodnog branja i insektima koji su vrlo često jedni od prenosilaca. Mycogone perniciosa ne podnosi temperaturu preko 55°C i baznu sredinu. Mere zaštite su: dezinfekcija prostorija, dezinfekcija alata i to najbolje vrelom parom i odstranjivanje zaraženih šampinjona. Verticillium fungicola - prouzrokovač suve truleži Jednako je opasno oboljenje kao i vlažna trulež. Ispoljavanje simptoma pre svega zavisi od razvojne faze u kojoj se gljiva nalazi tj. ako je infekcija ranija, simptomi će biti izraženiji. Na zaraženim plodonosnim telima se uočavaju tamnomrke pege nepravilnog difuznog oboda sa konidijama. Plodišta se raspucaju i suše.Verticillium fungicola je aktivna na temperaturi preko 25°C. Skrivene zaraze često mogu biti potencijalni izvor inokuluma. Konidije se prenose vazušnom strujom, beračima i vodom za zalivanje. Neke grinje (Tyrophagus spp.) hrane se konidijama ovog patogena. Mere zaštite su iste kao i kod prethodnog patogena.

----
Simptomi Verticiliuma ---- Simptomi vlažne truleži Fuzarioza

Simptomi su u vidu sitnih i kožasatih plodišta, a klobuk je smeđ.U uzgojnim prostorijama treba sprečiti kapanje vode regulisati t izbegavati promaju. Paučinasta plesan Prouzrokovač Cladobotryum dendroides (sin. Dactylium dendroides). Ova patogena gljiva se brzo širi u vlažnim i toplim uslovima sredine u kojima se odvija uzgajanje šampinjona. Najčešći izvori inokuluma su ostaci prethodno obranih pečuraka i neadekvatna dezinfekcija prostora i alata. Zaražene pečurke poprimaju ružičastomrke pege koje su praćene procesima truljenja i pojavom neprijatnog mirisa. Mere zaštite sastoje se od održavanja higijene uzgajališta, a interventna mera je pokrivanje zaraženog mesta papirom natopljenim etanolom i potom posipanje sa solju. Takođe se mesto zaraze može tretirati sa krečom u prahu.


Simptom bakterijskog oboljenja Zelena plesan
Prouzrokovač Trichoderm viride, Aspergillus spp., Penicillium spp.

Pored dokazanog patogenog dejstva na šampinjone, ova gljiva se može smatrati i kompetitorom. Naseljava organsku materiju i brzo se širi. Zaražene pečurke poprimaju mrku boju, krive se i pucaju. Pojava zelene boje na mestu zaraze je jasan pokazatelj početka sporulacije patogena. Zelene plesni mogu izazvati alergijske reakcije kod berača. Preporučuju se sledeće mere zaštite:održavanje higijene u uzgajalištu i posipanje mesta zaraze sa solju. Pored patogenih gljiva, u proizvodnji šampinjona se susrećemo sa gljivama kompetitorima koje najčešće ispoljavaju antagonistički efekat i otežavaju proces proizvodnje. Najznačajnije od njih su: Karmin plesan prouzrokovač Geotrichum sp. Razvoju ove plesni pogoduje loše provetravanje i najčešće se javlja u uglovima uzgajališta.Širi se zalivanjem i rukama berača. Bakterijska oboljenja najčešće prozrokuju Pseudomonas vrste, od kojih su najznačajnije: Pseudomonas agarici - prouzrokuje obezbojavanje pečuraka Pseudomonas reactans - prouzrokuje promenu boje neposredno posle branja Pseudomonas tolaasi - pruzrokuje produkciju enteroćelijskog toksina koji dovodi do tamnjenja pečuraka i dr. Simptomi kod različitih bakterijskih oboljenja su uglavnom praćeni pojavom bakterijskih pega i ulegnuća na mestu infekcije. Šampinjonske muve v Larve šampinjonske mušice mogu prouzrokovati velike štete. One se ne hrane samo raspadnutom organskom materijom u supstratu, kao što su alge i bud, vec takode i živom materijom, kao što je koren i stablo biljke. Ubušuju se u koren ili stabljiku mladih biljaka.Kao rezultat ovoga dolazi do širenja sekundarnih bolesti biljaka, kao što su: Pythium, Phytophthora, Botrytis, Fusarium i Verticillium. Biologija Šampinjonske mušice pripadaju familiji Sciaridae. To su male, tamne mušice, dužine 3-5 mm, sa dugim, tankim antenama i nogama. Obicno se javljaju u toploj i vlažnoj okolini u blizini biljaka.Posle parenja ženka polaže 50-200 jaja, koja se izlegu za 2-3 dana.Ispiljene larve se razvijaju 2-3 nedelje i za to vreme dostignu dužinu od 5 mm, providno bele su boje, sa glavom, koja je izrazito crna. One se potom učaure u supstrat i pojavljuju kao odrasli insekti 3 dana kasnije.Na temperaturi od 24°C razmnožavaju se konstantno.Životni ciklus ove vrste traje 3-4 nedelje.Najcešci simptomi ovakvih napada su sušenje i usporavanje rasta biljaka. U najgorem slučaju može doći do uginuća biljaka. Mere borbe su pre svega besprekorno održavanje hijjene prostora za uzgajanje.Da bi se sprečio ulazak mušica kroz uzgojne komore na otvore za ventilaciju treba staviti gustu mrežu.Pre novog uzgoja gljiva prazne komore traba isprskati nekim od insekticida Nuvan ili piretroid.Ako se nađe preko deset mušica na dan treba upotrebiti insekticid sa kratkom karencom.

----
La rva šampinjonske mušice ---- Imago šampinjonske mušice

Mere zaštite koje se preporučuju u zaštiti šampinjona od bolesti i štetočina uglavnom su preventivnog karaktera. Posebnu pažnju treba obratiti na higijenu prostora u kojoj se obavlja proizvodnja tj. pravovremeno i kvalitetno obaviti mere dezinsekcije, dezinfekcije i deratizacije.Preparati koji se koriste u tu svrhu kod nas najčešće nisu registrovani i njihova primena smatra se kršenjem zakona. U zemljama Evropske Unije postoje mnogobrojni preparati koji su našli primenu u zaštiti šampinjona i ništa drugo nam ne preostaje, nego da se nadamo da će naš zakonodavni sistem omogućiti legalnu primenu i distibuciju ekotoksikološki prihvatljivijih preparata i tako doprineti proizvodnji zdravstveno bezbednije hrane.

Korišćen tekst iz knjige „Zaštita povrća“ autora-Maceljski Kišpatić i saradnici Slike preuzete sa interneta Poljoberza .net , časopis „Agrarana revija“

Žaklina Mladenović
stručni saradnik za zaštitu bilja

Molimo vas Prijava ili Napravite nalog da se pridružite konverzaciji.

Vreme kreiranja strane: 0.603 sekundi