Biološke mere suzbijanja korova

Više
30 mar 2011 11:04 #29295 od Panajotović Zoran
Panajotović Zoran je napravio novu temu: Biološke mere suzbijanja korova
Korovima se smatraju sve biljke koje protiv čovekove volje rastu sa gajenim biljkama nanoseći im štetu smanjenjem prinosa i kvalitetom proizvoda. Korovi smanjuju prinos gajenih biljaka i poskupljuju biljnu proizvodnju, zbog troškova oko njihovog suzbijanja; korovi troše velike količine vode i mineralnih materija iz zemljišta, snižavaju temparaturu zemljišta i zbog visoke transpiracije, isušuju ga; korovi su često žarišta širenja i prelazni domaćini štetočinama i prouzrokovačima biljnih bolesti. Svaka biljna vrsta ima svog prirodnog neprijatelja, pa tako i korovi. Metod biološke borbe je pronalaženje organizama koji su selektivni u odnosu na pojedine vrste korovskih biljaka. Ova borba se u prirodi događa svakodnevno. Korovske biljke služe kao hraniteljke mnogim insektima i drugim životinjama. Bakterijske, gljivične i druge bolesti uništavaju znatan broj korovskih biljaka. U vezi s tim postoje sledeće biološke mere borbe protiv korova: Primena insekata u biološkoj borbi protiv korova - Od različitih vrsta prirodnih neprijatelja korova, insekti predstavljaju veoma pogodne organizme u okviru biološke borbe protiv korova. Neki od njih napadaju i uništavaju cvetove korova, drugi sprečavaju obrazovanje ili uništavaju seme, treći žive na korenu ili se hrane lišćem itd. Tako je u SAD je iz Evrope unet korov



Hypericum perforatum-kantarion koji se zbog odsustva prirodnog neprijatelja vrlo brzo razvio i zauzeo velika prostranstva. Unošenjem iz Evrope njegovog prirodnog neprijatelja insekata Chrysolina gemelata i Chrysolina hyperici



došlo je do smanjenja jedinki ovog korova na razumnu meru.

Primena mikrobioloških agenasa u borbi protiv korova - Veliki broj biljnih patogena inficira mnoge korovske biljke, pa samim tim služe za njihovo suzbijanje. Korovske biljke često služe i kao prelazni domaćini prouzrokovačima nekih bolesti. S druge strane, u mnogim slučajevima infekcije su specifične i određeni mikroorganizmi inficiraju samo određene vrste korova.
Biljni patogeni (mikroorganizmi) mogu znatno regulisati broj korova na određenom staništu. Tako npr. Amaranthus retroflexus je osetljiv na gljivicu Rhyzoctonia solani. U svrhu suzbijanja viline kosice-Cuscuta spp. proučava se mogućnost primene gljivice Alternaria cuscutoides kao i drugih vrsta gljivica.
Na kraju treba reći da biološka mera borbe mora da bude zasnovana na poznavanju bioloških, ekoloških i drugih osobina korovskih biljaka kao i organizama koje unosimo u novu sredinu( kao bioloških agenasa za uništavanje korova). U protivnom može doći do narušavanja biološke ravnoteže koja povlači niz drugih negativnih posledica u agroekosistemu.

Zoran Panajotović, dipl.ing.

Molimo vas Prijava ili Napravite nalog da se pridružite konverzaciji.

Vreme kreiranja strane: 0.493 sekundi