Kompost u organskoj proizvodnji

Više
12 jan 2021 14:19 #44166 od Krsmanović Zlatica
Kompost u organskoj proizvodnji
Kompost je jedna vrsta organskog đubriva, sličan humusu karakterističnog mirisa na zemlju. Kao đubrivo može imati značajnu ulogu u organskoj proizvodnji, konvencionalnoj, na malim površinama, u baštama, za cveće… Velika količina organskog otpada na poljoprivrednom gazdinstvu i u domaćinstvu se ne iskoristi, svedoci smo da se čak pali, baca, umesto da se kompostira. Kompostiranje je proces biološke razgradnje organske materije. Za ovaj proces neophodno je prisustvo aerobnih mikroorganizama, odnosno prisustvo vazduha i vlage. Osnovna razlika između procesa kompostiranja i prirodnog razlaganja jeste u tome što je proces kompostiranja kontrolisan proces. Za kompostiranje je pored sirove organske materije neophodan kiseonik, voda i mikroorganizmi. Procesom kompostiranja u kompostu se razvija toplota. Za kompostiranje se uglavnom koristi materijal koji je lako razgradiv.
Za početak kompostiranja važno je odabrati mesto. Najbolje je da to bude ispod neke krošnje drveta, na suvom zemljištu. Komposter se može napraviti od drveta, pletene žice, buradi, starih guma, ukopati u zemlji ili na površini zemlje. Važno je da postoji mogućnost mešanja smese i provetravanja.
Treba voditi računa o veličini organske materije u komposteru. Usitnjavanjem krupnijeg materijala povećava se brzina kompostiranja jer se gomila brže zagreva. Gomila sa kompostom treba da je uvek optimalno vlažna. Previše vlage stvara gustu i lepljivu masu što smanjuje protok kiseonika i zaustavlja aerobni proces. Sa druge strane, previše suv materijal usporava proces razgradnje ili do njega i ne dolazi. Optimalna količina vlage je između 40% i 60% , što se može odrediti dodirom. Pri jačem stisku materijala šakom ne treba da se pojave više od dve-tri kapi vode, a pri prestanku stiska materijal treba da zadrži oblik dobijen pritiskom i ne sme se rasipati. Za rad mikroorganizama koji treba da započnu i završe proces kompostiranja potreban je kiseonik.
Ako koncentracija kiseonika padne ispod 5% proces postaje anaeroban i stvaraju se gasovi metan i vodonik sulfid koji su neprijatnog mirisa. Kako bi se ovo izbeglo, potrebno je povremeno prevrtati gomilu i dodati strukturni materijal kao što su suvo lišće, slama, seno i grančice.
Najpovoljnija spoljašnja temperatura vazduha za kompostiranje je u intervalu 20 – 25 o C. Viša temperatura može da dovede do isušivanja materijala i zaustavljanja procesa, dok zimske temperature usporavaju biološke procese u kompostnoj masi.
Po dnu kompostera se prvo poređaju grančice, na koje se naizmenično slaže baštenski i kuhinjski otpad debljine oko 15 cm, pa tanak sloj zemlje. Ako su klimatski uslovi povoljni, za dva do tri dana, kompostni materijal će se, usled delovanja mikroorganizama, zagrejati na temperaturu od 40-50 C. To dokazuje da je proces razgradnje organske materije počeo.
Ako se gomila rasipa, znači da je suva i potrebno je postepeno dodavati vodu ili vlažan zeleni otpad. U slučaju da se materijal ubuđao ili se cedi voda prlikom stiska šakom, treba dodati lišće, slamu, grančice i drugi suvi materijal i izmešati, kako bi uspostavili optimalnu vlažnost.
Kompost je zreo nakon 6 do 12 meseci kada se proseje i koristi za đubrenje ili kao supstrat u proizvodnji.
Masa u komposteru treba da je pokrivena, ne treba je pritiskati jer se time smanjuje količina kiseonika u smesi. Gomila za kompostiranje vrlo često privlači muve i druge insekte što je normalno, gomila se može češće prekrivati tankim slojem zemlje. Postoje načini da se kompostiranje ubrza. To je pre svega dodavanje mikroorganizama putem inokulanata koji ubrzavaju mikrobiološku aktivnost i usmeravaju proces kompostiranja u cilju dobijanja komposta ujednačenog kvaliteta.
U organskoj proizvodnji kompost može biti od velike koristi. On služi kao đubrivo, kao sastavni deo supstrata za sadnju i kao materijal za zastiranje zemljišta. Važno je podstaći proizvođače da ga prave jer može biti značajno kako sa aspekta đubrenja tako i sa aspekta zaštite životne sredine.


Zlatica Krsmanović, dipl.ing.voćarstva i vinogradarstva

Molimo vas Prijava da se pridružite konverzaciji.

Vreme kreiranja strane: 0.430 sekundi
Powered by Kunena Forum