Proizvodnja komposta u organskoj poljoprivredi

Više
29 okt 2019 12:11 #39075 od Jovanović Zvezdana
Jovanović Zvezdana je napravio novu temu: Proizvodnja komposta u organskoj poljoprivredi
Kompost je organsko đubrivo i poboljšivač zemljišta proizveden razgradnjom različitih biljnih ostataka, ponekad pomešanih s organskim đubrivima ili životinjskim ostacima, a sadrži ograničene količine mineralnih materija. Kompostiranje se preporučuje u organskoj poljoprivredi kao agrotehička mera, prvenstveno za tretiranje otpada nastalog u proizvodnji bilja i iz domaćinstva, ali i za kontrolu korova, štetočina i bolesti. Kompostiranjem se razlaže organska materija posredstvom mikroorganizama. Najčešće se kompostiraju biljni i životinjski ostaci poreklom iz bašte, kuhinje, kao što su ostaci povrća, voća, lišće, pokošena trava, stara slama, pepeo, papir, delovi hrane i sl. Treba voditi računa da u kompostište ne dopre rizomski korov i bolesne biljke zbog infektivnog potencijala u proizvodnji narednog useva.
Kompostiranje u kompostnoj gomili vrši se na mestu zaštićenom od vetra i jakog sunca sa dostupnim prilazom u različitim vremenskim prilikama. Dimenzije kompostne gomile su različite, što u prvom redu zavisi od količine kompostnog materijala i namene dobijenog komposta. Pre početka kompostiranja radi bržeg razlaganja i sazrevanja potrebno je krupan materijal usitniti na veličinu ne veću od 5 cm.
Prva faza proizvodnje komposta je tkz. mezofilna faza, koja traje nekoliko dana i završava se na oko 40 °S. U drugoj ili termofilnoj fazi pojačava se razgradnja unetog materijala, usled biohemijskih reakcija i temperatura u sredini mase dostiže 70 °S i više stepeni, što ukupno traje oko 1–1,5 meseci (nekada i više). Nakon tog perioda potrebno je masu promešati i ponovo pokriti nekoliko puta u toku razgradnje, a sve radi „obnavljanja“ aktivnosti mikroflore. U tom periodu najaktivnije su gljive i bakterije i kolembole, da bi u fazi zrenja na temperaturi oko 25 °S tu funkciju preuzele kišne gliste i drugi insekti. U nekim slučajevima završetak razgradnje može biti nakon šest meseci,ali najbolji kompost se dobija nakon godinu dana u momentu kada masa potpuno sazri.
U mere nege komposta spadaju mešanje, orošavanje, kotrolisanje zdravstvenog stanja i čuvanje u toku kompostiranja. Kompost izgledom veoma podseća na zgoreli stajnjak, zbog svoje mrvičaste strukture, tamnosmeđe boje i ujednačene mase . Po sadržaju aktivnih materija sličan je dobro zgorelom stajnjaku, najčešće sadrži 0,3–0,5% azota, 0,2% fosfora, 0,2–0,3% kalijuma i oko 0,6% kalcijuma, koji se menja u zavisnosti od sadržaja kompostiranih sirovina.
Pre upotrebe poželjno je kompost dezinfikovati. U poslednje vreme se sve više koriste tkz. biljni čajevi koji se koriste kao aktivatori procesa kompostiranja. U tu svrhu se takođe mogu upotrebiti i određeni mikrobiološki preparati. Namena ovog visokokvalitetnog organskog đubriva je višestruka – najčešće se upotrebljava kao supstrat u rasadničarstvu, povrtarstvu, cvećarstvu i sl. Za đubrenje se upotrebljava neposredno pre setve ili sadnje, u količinama 3–6 kg/m2, sa dejstvom do tri godine. Kompost se ne unosi duboko u zemljište, već pri površini (do 5 cm dubine). Kompost je naročito pogodan za spravljanje supstratnih smeša, pripremu setvenog sloja, pikiranje rasada i kao „pokrivni sloj“ semena.
Zvezdana Jovanović,dipl.ing.zaštite bilja
PSSS Požarevac

Molimo vas Prijava ili Napravite nalog da se pridružite konverzaciji.

Vreme kreiranja strane: 0.434 sekundi