Производња раног купуса

Više
28 nov 2020 22:45 #43509 od Mijušković Dragan
ПРОИЗВОДЊА РАНОГ КУПУСА
Производња купус а у нашим условима одвија се у два наврата (као рана и гајење као пострног усева јечма, пшенице или након раног кромпира, грашка, младог лука и сл.)
Битно је произвести здрав квалитетан расад купуса који ће касније одговарајућом негом дати стабилан принос и добру зараду. Расађиванје купуса зависи од временских прилика, уколико време дозволи са расађиванјем се почиње почетком априла тако да купус у зависности од сорте стигне за сечу од почетка јуна до краја јула. Купусњаче су отпорне на ниске температуре а расад купуса се не пикира, температуре у топлој леји треба да су око 16 степени и обавезно је редовно проветравање.
Потребна количина семена за један ха око 500 гр (зависи од крупноће семена) а размак у редовима је 7-10 цм x 2 цм. Након сетве семена расад пристиже за 30-45 дана. Код расада најбитнија је чврстина биљке, добра развијеност кореновог система и здравствено стање биљке. Расађивање на отвореном пољу обављамо када биљчице имају 5-6 листова. На лаким земљиштима предност дати ранијим сортама док тежа земљишта погоднија су за касније сорте. Купуси најбоље успевају на неутралним и слабо киселим земљиштима pH 5,5-6,5.
Купус је отпоран на ниске температуре подноси краткотрајне мразеве и до -10 а температуре изнад 25 степени негативно утичу на раст и развиће ( оптималне температуре за раст и развој купуса су 15-20 степени целзијусових). За производњу раног купуса предност дати плодним, умерено влажним и добро припремљеним земљиштима, ситномрвичасте структуре. Рани купус има мању лисну розету па се сади на растојаању 50x50, 60x40, или 50x60, постићи склоп 50-66000 биљака. Идеално време за расђивање је јутро или вече и умерено облачно, садња расада обавља се ручно садиљком и у новије на већим површинама машински. Приликом расађивања обавезно одбацити биљчице које су без теменог пупољка и садња се обавља до првих листова (котиледона). Дан пре расађивања обавити заливање парцеле на којој ћемо садити купус. Садњом по топлом времену или садњу прерастлог расада пожељно је одрезати део лисне масе како бисмо смањили испаравање воде преко листа и побољшали пријем биљака. Неколико дана након расађивања вршимо контролу усева, уколико је пријем биљака више од 10% вршимо попуњавање празних места где није успео пријем расада.
Ђубрење купуса треба обавити на основу агрохемијске анализе земљишта, након расађивања биљке највише усвајају азот , поребе за фосфором су изражене у фази формираља главица а калијум биљаке највише усвајају у фази раста главице.Највеће приносе добијамо комбинацијом органских и минералних ђубрива. Основно ђубрење изводимо с јесени заоравањем стајњака 20-40 т/ха и минералним ђубривима НПК формулације 8:16:24 или сличне формулације у количини од 400-500 кг/ха, у новије време све се више користе гранулисана ђубрива која имају сличан садржај азота и фосфора а израженији калијум оплемењена микро елементима.
До расађивања треба унети 1/3 или 2/3 фосфора и калијума. Остатак се додаје у два прихрањивања, прво изводимо 2-3 недеље након расађивања приликом међуредне обраде и тада се додаје 1/3 азота а друго прихрањивање се изводи у фази формирања лисне розете 1/3 азота, фосфора и калијума.
Због честих наводњавања долази и до испирања азота из површинског у дубље слојеве, па је, с обзиром на плитки коренов систем купуса, неопходно обавити и једно до два прихрањивања азотним минеранлим ђубривима, са 200 кг/ха КАН –а или 100 кг уреје.
Водити рачуна приликом прихране велике количине азота у каснијим фазама продужују вегетацију а често и изазивају пуцање главица. У пракси код нас се најчешће изводи једна прихрана 1/2 азота и 1/3 фосфора и калијума од укупне количине 20-30 дана од расађивања када крене најинтезивнији раст розете. Где произвођачи немају системе или распрскиваче прихране обављају непосредно пре заливања. Приликом заштите можемо додавати фолијарно амино киселине 150 мл/100 л, на појединим парцелама ако уочимо недостатак калцијума морамо га применити у количини 25-30 кг/ха.
Правилном исхраном скраћује се вегетација, значајна је у производњи раног купуса. Довољна количина азота у фази расада и до момента образовања главица и висока количина фосфора у периоду образовања главица поспешују зрење купуса.Количина потребних хранива потребна купусу 200-300 N, 120-150 P2О5, и 250-350 К2О и 40-60 МgО.
ПССС – Јагодина
Саветодавац - дипл. инг. Драган Мијушковић

Molimo vas Prijava ili Napravite nalog da se pridružite konverzaciji.

Vreme kreiranja strane: 0.283 sekundi
Powered by Kunena Forum