Značaj zimskog oranja i đubrenja za povrtarske kulture

Više
25 dec 2017 14:00 #31050 od Kodžopeljić Slavica
Kodžopeljić Slavica je napravio novu temu: Značaj zimskog oranja i đubrenja za povrtarske kulture
Zemljište za proizvodnju povrća treba poorati duboko i pođubriti stajnjakom i mineralnim đubrivima. Brazda ostaje, da bi bolje izmrzla tokom zime i prikupila zimsku vlagu. Po pravilu, u jesen se vrši duboko oranje za svo povrće koje će se sejati u proleće, osim na nagibima gde ima opasnosti od erozije tokom zime. Uzorana zemlja tokom jeseni i zime nakupi dovoljno vlage za letnji period, a mrazevi istope grudve i unište mnoštvo štetočina i korova u zemljištu. Pravilna obrada zemljišta je izuzetno značajna jer ona treba da održi i popravi njegovu strukturu, fizičko-hemijska i mikrobiološka svojstva.To je posebno važno u intenzivnoj proizvodnji, gde se smjenjuje više kultura u toku godine. Duboko zimsko oranje treba izvršiti na dubinu od 35-40 cm, gde oranični sloj treba prevrnuti i izložiti uticaju vlage, vazduha i mraza. Dubokim oranjem vlaga se u toku zimskog perioda nagomilava u zemljištu i s proleća se brzo prosuši, tako da se na vreme mogu obaviti pripreme za proizvodnju ranog povrća. Oranice i bašte koje su u toku jeseni duboko uzorane ne treba orati u proljeće, jer se oranjem gubi mnogo zemljišne vlage, pošto se na površinu iznose donji vlažni slojevi, a vlaga lako isparava. Ukoliko je zemljište jako zakorovljeno i duboko jesenje oranje se sabilo mora se ponovo odraditi oranje. Uzoranu površinu do 15 cm treba još istog dana prodrljati, kako bi se gubljenje vlage svelo na što manju meru. Ukoliko se ne odradi zimsko oranje, u proleće se primenjuje plića obrada na 10-15 cm, odmah se kultivira i priprema površinski sloj od 5 cm za setvu. Na ovaj način se sprečava gubitak vlage na tako pripremljenom zemljištu. Setveni sloj mora biti rastresit, mrvičaste strukture zbog bržeg i ujednačenog nicanja kao i dobrog sklopa biljaka. Na rastresitom i suvom zemljištu se pre sadnje primjenjuje i valjanje, jer omogućuje kretanje vlage prema površini zemlje. Đubrenje zemljišta zavisi od njegove plodnosti i zahteva vrste povrća koje se gaji. Svež i poluzgoreo stajnjak se unosi u jesen pred osnovnu obradu, a zgoreo u proljeće, pred sadnju. Za postizanje visokih prinosa, potrebno je uraditi agrohemijsku analizu zemljišta pre početka proizvodnje, na osnovu rezultata agrohemijske analize zemljišta daju se preporuke o vrsti i količini đubriva koju treba uneti prilikom obrade zemljišta – osnovne i predsetvene kao i tokom vegetacije. Za primenu mineralnih đubriva posebno je važan nivo pristupačnog azota u zemljištu da bi se mogla odrediti količina azota koja će se dati osnovnim đubrenjem i količina u vidu prihranjivanja. Ovako se omogućuje pravilna i racionalna primena đubrenja i dobijanje zdravstveno ispravnog povrća. Usled preteranog đubrenja sa azotom dolazi do pojave prebujnih biljaka sa većom lisnom površinom, ali se kod njih formira manji broj plodova, usporava se njihovo sazrevanje i smanjuje kvalitet, a takvi plodovi imaju lošiji ukus i slabije se čuvaju. Zbog višegodišnje intenzivne primene đubriva dolazi do pojave zaslanjivanja ili zakišeljavanja zemljišta, što nije retka pojava i sve to je razlog za redovnu agrohemijsku analizu.

PSSS Zaječar Slavica Kodžopeljić dipl.ing ratarstva

Molimo vas Prijava ili Napravite nalog da se pridružite konverzaciji.

Vreme kreiranja strane: 0.538 sekundi