Семе корова - Драгомир Радић

Više
26 sep 2018 12:54 #34418 od Radić Dragomir
Radić Dragomir je napravio novu temu: Семе корова - Драгомир Радић
Корови су све биљне врсте које расту против човекове воље на обрадивој производној површини. Оне су велики конкуренти гајеним биљкама, пре свега за воду, хранљиве материје и светлост. У крајњој линији, корови јако снижавају квалитет и количину приноса, а могу да буду извор болести или штеточина за усеве. О штетности корова може да се говори тек са преласком човека са сакупљачког начина живота на гајење биљака, а то се десило у млађем каменом добу, пре око 10 000 година. Обрадом земље и стварањем повољних услова за раст културних биљака драстично се мења и животна средина, а тако и селекцијски притисак на коровске врсте. Прилагођавање на антропогено земљиште и агротехнику је отишло тако далеко да поједине врсте корова не могу да опстану у слободној природи. Као последица еволуције корова јављају се нове особине доместификованих коровских врста које немају биљке које нису прилагођене за живот на парцелама, а то су пре свега једногодишњост и космополитизам. Једногодишњост се огледа у ширењу корова само семеном, јер семе најбоље може да преживи „неповољне” периоде изазване плодосменом или агротехником. Најважније особине њиховог семена је сукцесивно клијање и врло дуго очување клијавости, а затим и огромна продукција семена. Тако нпр. једна биљка попонца може да произведе до 600 семенки, док булка, камилица и дивљи першун дају преко 50 000 семена по биљци. Запуштањем парцеле једне године добијамо огромну количину семена, кога се не можемо решити у наредних неколико десетина година редовне агротехнике. Орнични слој садржи у просеку 45-65 милиона семенки по 1 хектару, док јако закоровљена земљишта имају 2-3 милијарде семена. Период мировања семена, зависно од врсте, може да буде од 8 до 77 година. Велики број коровских врста производи семенке различите дужине клијавости – неке које могу брзо клијати, друге клијају постепено, у етапама, и на крају такве чија је клијавост продужена на неколико десетина година. Дуговечност, односно животна способност семена зависи од унутрашњег физиолошког састава и од особина семене опне, као нпр. повећан садржај уља у ендосперму или силикатне материје у опни. Јака и дебела опна не пропушта воду и ваздух, па тек после вишегодишњег утицаја смене влажности, мраза и колебања температуре може да дозволи упијање воде и ваздуха за раст клице. Код горушице и мишјакиње клијавост се повећава са старошћу семена. Семе корова може да никне на нижој температури и са веће дубине него семе култивисаних биљака. Семе дивљег овса може да никне са дубине 15-20 цм. Велика предност неких корова над културним биљкама је способност да недозрело семе, у фази млечног зрења, може накнадно да дозри и задржи способност клијања. Недозрело семе штира чак има бољу клијавост него зрело. Семе већине корова сазрева и осипа се пре жетве гајених биљака. Неке врсте су развиле способност да им семе по облику и величини личи на семе гајених биљака, што представља велики проблем у семенарству приликом дораде.
Драгомир Радић, ПССС Смедерево

Molimo vas Prijava ili Napravite nalog da se pridružite konverzaciji.

Vreme kreiranja strane: 0.441 sekundi