Simbiotska azotofiksacija

Više
19 nov 2009 14:37 #29539 od Nešović Nenad
Nešović Nenad je napravio novu temu: Simbiotska azotofiksacija
U atmosferi azot se nalazi u velikoj količini (oko 80%), ali u elementarnom, inertnom obliku koji je za većinu biljaka i životinja nepristupačan, jer one nisu u stanju da ga takvog koriste. Orgomna većina biljaka vrši sintezu aminokiselina i belančevina na račun nitrata iz zemljišta i vode, što znači da se u zemljištu i vodi atmosferski azot mora da se prevede u takav oblik koji je biljkama pristupačan.



Fiksacija azota predstavlja redukcioni proces prevođenja gasa azota iz vazduha u formu amonijaka. Ovo je vitalan ekološki proces jer sve zelene biljke imaju potrebu za azotom u obliku amonijaka ili nitrata koji im je neophodan za sintezu aminokiselina od kojih izgrađuju svoje proteine. Biljni proteini su jedini izvor proteina za životinje. Jedini organizmi koji mogu obaviti ovu redukcionu reakciju su neke vrste bakterija i cijanobakterija (Cyanophyta ,modrozelene alge). Dakle, ceo život na našoj planeti zasniva se praktično na direktnoj ili indirektnoj zavisnosti od ovih organizama. Azotofiksatori obezbeđuju vezu između neizmernog bogatstva azota kao gasa u atmosferi i ostalog živog sveta na planeti Zemlji Vezivanje atmosferskog azota je najvažnija komponenta u ciklusu kruženja azota u prirodi, sa posebnim značajem za poljoprivredu, naročito u regionima sa niskom plodnošću zemljišta. Azotofiksatori nastanjuju zemljišta sa veoma različitim fizičko – hemijskim svojstvima, a temperatura i padavine značajno utiču na njihovu zastupljenost i aktivnost. Simbiotska azotofiksacija predstavlja značajan vid snabdevanja biljaka azotom iz vazduha putem simbiotskih bakterija koje žive na korenu biljaka. Ove bakterije na korenu stvaraju oštećenja (kvržice) u kojima su smeštene bakterije, koje su spososobne da fiksiraju elementarni azot Bakterije iz rodova Rhizobium, Bradyrhizobium u simbioznim zajednicama sa leguminoznim biljkama su sposobne da vezuju atmosferski azot. Rhizobiumi na korenu i ponekad na stablu leguminoza svaraju izraštaje – nodule ili kvržice, te se ove bakterije nazivaju i kvržične bakterije.To su specijalizovane strukture, u kojima se odvija biološka fiksacija azota.



Proizvodnja prvog komercijalnog bakterijskog preparata sa kvržičnim bakterijama počela je 1897. godine u Nemačkoj. Maloprodajno pakovanje ( oko 300 gr)sa aktivnim Rizobia bakterijama je dovoljno da se tretira seme za pola ili hektar useva leguminoznih biljaka. Danas je primena inokulanta neophodna mera u proizvodnji jednogodišnjih i višegodišnjih leguminoza jer osigurava ujednačen usev inokulisanih biljaka obezbeđenih kvržičnim bakterijama koje ih snabdevaju azotom iz vazduha; Takođe biofertilizacija se preporučuje kao alternativa ili dopuna standardnim agronomskim merama. Posle žetve leguminoza u zemljištu ostaje velika količina organskih azotnih jedinjenja čijom mineralizacijom se stvaraju asimilativi za naredni usev. Kao rezultat azotofiksacije u toku rasta i razvoja leguminoza, udeo fiksiranog azota u prinosu iznosi 10-95% ili 20-400 kg N/ha. Gajenjem biljaka koje žive u simbiozi sa azotofiksatorima, posebno višegodišnjih krmnih leguminoza, povećava se azotni bilans zemljišta za oko 100 kg/ha godišnje. Primena komercijalnih preparata za grašak koji sadrži visoko efektivne sojeve R.leguminosarium daje iste efekte kao i primena 45 ili 60 kg mineralnog azota po hektaru.




Primena inokulanata za leguminoze neposredno pre setve utiče pozitivno na broj nodula/kvržica (biofabrike azota), povećanje rasta i prinos biljke, uštede mineralnog azotnog đubriva, kvalitet zrna i biološku aktivnost zemljišta. Pozitivan efekat biofertilizacije ispoljava se na očuvanje ekološke ravnoteže, zdravstvenu bezbednost hrane i povoljan ekonomski efekat. Primenom biofertilizatora u proizvodnji leguminoza zadovoljavaju se osnove u sistemu održive poljoprivrede. Smanjuju se upotreba mineralnih đubriva i pospešuju mikrobiološki procesi koji posredno utiču na povećanje plodnosti zemljišta.

Nenad Nešović

Molimo vas Prijava ili Napravite nalog da se pridružite konverzaciji.

Vreme kreiranja strane: 0.455 sekundi