Tržište krompira 2016/2017

Više
08 jun 2017 06:16 #28350 od Nešović Nenad
Nešović Nenad je napravio novu temu: Tržište krompira 2016/2017
Tržište krompira

Kao posledicu niskih cena tokom čitave prodajne sezone roda krompira iz 2016 godine, proizvođači su pokazali manje interesovanje za proizvodju u 2017 godini. Za novu proizvodnu sezonu 2017 uvezeno je 4 400 t sadnog materijala (ELITA I A klasa) a od toga 2 180 t čine sorte za proizvodnju čipsa. Srbija je već 7-8 godina suočena sa padom zasađenih površina pod krompirom ali i značajnim padom potrošnje
(38 kg/stanovniku) krompira u domaćinstvima. U isto vreme značajno je porasla je potrošnja tzv. poluprženog pomfrita iz uvoza. U stalnom porastu je proizvodnja i potrošnja čipsa, tako da dva najveća proizvođača u Srbiji postižu izuzetne rezultate u izvozu u zemlje regiona. Prošle 2016.godine u Srbiju je uvezeno 11.000 t pomfrita a do pre 10 godina količina uvezenog pomfrita je bila do 3.000 t. Uvoz pomfrita raste na godišnjem nivou od 700 do 900 t ali još uvek nema ozbiljne investicije u kapacitete za proizvodnju pomfrita. Ekonomske analize isplativosti za investicije u proizvodnju pomfrita procenjuju godišnju prodaju od 5.000 t pomfrita (za 1 kg pomfrita potrebno je 1,9-2,0 kg svežeg krompira).
Rod krompira 2016 (procenjuje se na blizu 800.000 t) bio je iznad potreba domaćeg tržišta (za kućnu upotrebu troši se oko 350.000 t, a za preradu u čips i pire oko 40.000t) tako da su značajne količine roda bile opredeljene za tržišta zemalja u okruženju. Potražnja za belim sortama je bila posebno izražena pri kraju dugotrajnog hladnog perioda (do početka februara). Krompir je izvožen u Bugarsku, Albaniju i Makedoniju. Period značajog izvoza trajao svega 2-3 nedelje. Nakon smanjenja tražnje, krompir je sve do nedavno izvožen u manjim količinama u Bugarsku. Trenutno se sa izvozom u Rusiju završava prodaja prošlogodišnjeg roda, a pre desetak dana počeo je i izvoz mladog krompira u Rusiju.
Interesovanje u izvozu za belim sortama je bilo veće u odnosu na crvene, a postizana je i znatno bolja cena. Trend tražnje je zasnovan na belim „mediteranskim“ sortama krompira koje čine preko 60% prometa krompira. U cilju ispunjavanja zahteva tržišta potrebno je sprovoditi edukacije proizvođača u izboru i proizvodnji novih visokorodnih sorti „bele“ pokožice putem Poljoprivrednih savetodavnih i stručnih službi Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine Rebublike Srbije.
Zbog visokih cena merkantilnog krompira u Zapadnoj Evropi (cene su skoro cele sezone bile preko 0,20 €/kg) bili smo zaštićeni od uvoza krompira, ali je beležen manji uvoz uglavnom opranog krompira za supermarkete.
Zahvaljujući novim visokorodnim sortama i unapređenoj tehnologiji proizvodnje beleže se znatno veći prinosi krompira, posebno kod velikih proizvođača na severu Srbije koji uz redovno navodnjavanje i savremenu mehanizaciju postižu prinose od 50 t/ha.
Činjenica je da Srbija raspolaže sa malim brojem kvalitetnih skladišta krompira, što je bitan preduslov za višemesečno održanje kvaliteta koji se postiže na njivi. Zabrinjavajuće su procene o gubicima krompira koji nastanu neuslovnim skladištenjem krtola zbog čega propadne najmanje 80.000 t godišnjeg roda. Očito je da su konstantno niske spoljne temperature vazduha od pozne jeseni do kraja februara veoma povoljno uticale na održanje stabilno niske temperatura u skladištima, tako da je ove godine kaliranje krompira bilo neuobičajeno nisko. Svakako da je bilo i izmrzavanja krtola pre svega u improvizovanim skladištima širom zemlje.

Nenad Nešović dipl.inž.

Izvori: Dr Živko Bugarčić , Privredna komora Srbije, Zajednica za voće i povrće, Republički zavod za statistiku
Prilozi:

Molimo vas Prijava ili Napravite nalog da se pridružite konverzaciji.

Vreme kreiranja strane: 0.377 sekundi