Zašto je važno sačuvati pčele

Više
04 maj 2017 10:31 #27821 od Rehak Gordana
Rehak Gordana je napravio novu temu: Zašto je važno sačuvati pčele
U prirodi postoji savršen poredak u kome vladaju večni zakoni među živim bićima, koje nažalost, čovek kao razumno biće svojim nerazumnim postupcima remeti. Upravo o savršenosti u ponašanju, iskonskim obrascima na kojima i ljudski rod treba da uči, jesu pčelinje zajednice kod kojih se tačno zna ko je za šta stručan i šta radi. Kod njih nema nesporazuma, razdora, porodica je vrhovni zakon i sve savršeno funkcioniše. Kada bi ljudi postupali po obrascima pčelinjeg društva, tada bi ljudsko društvo, možda, bilo u potpunosti srećno.
Pčele na planeti postoje već više od milion godina. One nam blagodatno daju med, matični mleč, polen, pčelinji vosak i ono što je najbitnije, učestvuju u oprašivanju biljaka. Samo jedan citat nam može objasniti značaj postojanja pčela na našoj planeti:
"Na Zemlji postoji oko 250 000 biljaka cvetnica. Bez oprašivanja one ne bi opstale. Insekti oprašuju 90% biljaka cvetnica, ostalih 10% se oprašuje vetrom. Od tog broja biljaka koje se oprašuju insektima 90% oprašuju pčele. Naučnici tvrde kad ne bi bilo pčela za nekoliko godina sa lica Zemlje nestalo bi 100 000 vrsta biljaka. Oko 200 poljoprivrednih kultura oprašuju pčele, pa su koristi od medonosnih pčela nemerljive. Albert Ajnštajn je tvrdio „Kada bi pčele nestale čoveku bi ostalo četiri godine života“. U svojim radovima o pčelama, pčelinjem društvu i organizaciji u njemu, govorio je i Nikola Tesla."
Kao što vidimo, pčelama je za opstanak potrebna hrana, a to je nektar i cvetni prah, za koji se priroda pobrinula da svojom građom prilagodi pčelu cvetovima biljaka, a cvetove da svojim mirisom, bojom i građom privlače pčele. Što se tiče voćnih zasada, pored dobijanja većih prinosa voća, plodovi su lepšeg izgleda, pravilnijeg oblika, trajniji su pri transportu, sadrže više šećera, vitamina, mikroelemenata, belančevina, mineralnih materija, postižu bolju cenu na tržištu i dr. Prinos nekih voćnih vrsta sa oprašivanjem pčela može se povećati za nekoliko puta.
Uloga pčele u ekosistemu je velika, a proizvodi koje ona svara su od izuzetnog značaja za čovečanstvo. To možemo sagledati kroz sledeće:
1. Hemijski sastav meda
Voda……………………………………………...... 17,2%
Fruktoza………………………………………. oko 38,19%
Dekstroza……………………………………... oko 31,28%
Saharoza…………………………………….... oko 1,31%
Maltoza……………………………………….. oko 7,31%
Viši šećeri ……………………………………........ 1,50%
Pepeo …………………………………………....... 0,169%
Azot ……………………………………………..... 0,04%
Med sadrži preko 70 dragocenih sastojaka, od kojih su najvažnije aromatične materije (etarska ulja), biljne boje (određuju ukus, aromu i boju meda) i kiseline (mravlja, jabučna, vinska, mlečna). Ove materije uz određene fermente su prirodni konzervansi meda. Energetska vrednost 100 g meda je oko 1,5 kJ.
2. Med sadrži dosta vitamina, a u 100 gr meda nalazi se:
Vitamin B1 oko 5 mg
Vitamin B2 oko 40 mg
Vitamin B3 oko 0,5 mg
Vitamin B6 oko 10 mg
Vitamin C oko 10 mg
Glavni sastojci meda su šećeri, od kojih su najznačajniji fruktoza, glukoza i saharoza, dok na maltozu i druge disaharide otpada samo oko 7%. Med sadrži visok procenat prostih šećera, pa se zato i može brzo apsorbovati u organizmu. Viših šećera ima oko 1,5%, a vode u medu ima oko 20%. 0,57% meda čine kiseline: glukonska, mravlja, sirćetna, jabučna, limunska, ćilibarna i mlečna. Med sadrži i mineralne materije: gvožđe, mangan, bakar, silicijum, hlor, kalcijum, kalijum, natrijum, fosfor, aluminijum, magnezijum.
Međutim, upotreba sredstava za zaštitu bilja u vreme cvetanja je u suprotnosti sa ritmom življenja pčelinjih društava. U savremenoj poljoprivrednoj proizvodnji su takva sredstva postala neophodna, pa je zato potrebno preduzeti sve mere opreza i pravilne primene, da bi se njihovo štetno dejstvo smanjilo na najmanju meru.
Preporuka je da se u vreme cvetanja ne upotrebljavaju insekticidi, naročito ne oni iz grupe najopasnijih (neonikotinoidi). Treba koristiti pesticide niske toksičnosti ili kratkog rezidualnog dejstva. Kada se vrši tretiranje voćaka, ispod kruna istih obavezno treba pokositi travu, jer se na cvetovima koji se nalaze ispod voćaka nalaze pčele. Bez košenja dolazi do velikog stradanja pčela i nestajanja celih pčelinjih društava. Tretiranje poljoprivrednog bilja treba vršiti samo ujutru ili uveče kada pčele ne izlaze van košnice, a takođe, ne vršiti prskanje pri vetru i visokim temperaturama. Kao rezultat štetnog delovanja pesticida, pčelinje društvo je u stalnoj opasnosti da bude delimično ili potpuno uništeno.
Od izuzetnog je značaja stalna edukacija poljoprivrednih proizvođača, u smislu ukazivanja na značaj pčela, na njihovu dobrobit prvenstveno za voćke kao i za očuvanje celokupnog ekosistema i biodiverziteta.
I na kraju, svi učesnici u proizvodnji imaju obavezu da poštuju zakon i pravilnik (Zakon o sredstvima za zaštitu bilja, Zakon o zdravstvenoj zaštiti bilja). Usvojeni akti propisuju obaveze izvođača tretiranja da pravovremeno obavesti pčelare o vremenu i mestu prskanja biljaka, kao i o vrsti pesticida. Za pčele su naročito opasni pesticidi koji na pakovanju imaju oznaku R57 (otrovan za pčele) i oni se ne smeju primenjivati u vreme useva i zasada. U skladu sa tim pčelari mogu preduzeti neophodne mere u cilju zaštite pčela od trovanja i prijaviti nadležnoj inspekciji.
Dobra saradnja pčelara, voćara, vinogadara, ratara, povrtara je preduslov za postizanje dobrih prinosa, kvalitetnih proizvoda i ostvarivanje profita. Bez takve saradnje pčele će stradati, a proizvođači biljne hrane će imati manji rod i slabiji kvalitet proizvoda. Svi koji gaje biljke moraju se odnositi prema pčelama kao da su njihovo vlasništvo.


Dipl. Ing. GORDANA REHAK PSSS Šabac

Molimo vas Prijava ili Napravite nalog da se pridružite konverzaciji.

Vreme kreiranja strane: 0.547 sekundi