Hortikulturno uređenje seoskog gazdinstva-Biljana Nikolić

Više
25 okt 2019 08:37 #39037 od Nikolić Biljana
Nikolić Biljana je napravio novu temu: Hortikulturno uređenje seoskog gazdinstva-Biljana Nikolić
Hortikulturno uređenje seoskog gazdinstva-Biljana Nikolić

Gazdinstvo je manje ili više organizovan prostor jedne porodice sa elementima nežive i žive prirode. Naziv potiče od mađarske reči gazda, gospodar, domaćin. Sinonimi za gazdinstvo bi bilo - gospodarstvo, domaćinstvo, kućanstvo, imetak, ekonomija. Elementi nežive prirode jednog gazdinstva su - kuća, prateći objekti, staze, ograda i razni sadržaji.
Kuća je centralni element. Prateći objekti, ili ekonomski zgrade, kod nas su vajat, čardak, ambar, magaza, mlekar…Pojedini prateći objekti mogu biti uz kuću, ili odvojeni od nje. Malo dalje smešteni su štala-staja, obor-tor, svinjac, kokošinjac…
Slobodan prostor jednog gazdinstva čini dvorište, odnosno okućnica ili avlija. Elementi žive prirode su povrtnjak, voćnjak, vinograd, bašta ili vrt, kao i domaće životinje. Sama okolina je neiscrpni izvor života i uživanja.
Kuća obično zauzima centralno mesto, mada je bolje rešenje da se kuća i prateći objekti smeste uz obod placa. Srbija je puna lepih, starih kuća, koje treba sačuvati i iskoristiti. Građene su u raznim stilovima-pomoravski, panonski, balkanski…Za njih je korišćen prirodan materijal - drvo, kamen, ćerpič-nepečena cigla, a pokrivene su i drvenim crepom, ćeramidom, ređe kamenom - Ivanjički kraj. Ovaj prirodni materijal daje draž, lepotu starim srpskim kućama. Nova kuća treba da je inspirisana tradicionalnim graditeljstvom i da nije viša od jednog sprata.
Ekonomske zgrade ili prateći objekti takođe su izgrađeni od prirodnog materijala. Nazivi ambar, čardak, vajat turskog porekla su. Objekti sa zapaljivim materijalom seno, slama, nafta treba da su udaljeni bar 50 metara od ostalih objekata. Poljski nužnik postavlja se dalje od objekta i obavezno ispod bunara.
Zelenilo- Slobodan prostor treba tako da izgleda lepo, a da ne zahteva mnogo vremena za održavanje. Pojedina seoska domaćinstva oslanjaju se na već postojeću šumu, što je veoma povoljno. Ukoliko veličina placa dozvoljava poželjno je posaditi neko drvo. Ono treba da je dovoljno udaljeno od objekata, najmanje 7 m, a od same kuće bar 10 m. Ne treba ga saditi u sredini placa, već uz obod. Drveće može biti u funkciji vetrozaštite. Postoji veliki broj domaćih vrsta drveća hrastovi, cer, bukva, gorski javor, jasen, a u višim predelima jela, bor i smrča. Ima jedno drvo koje su još stari Sloveni sadili uz kuću. To je lipa. Ona nam daje više blagodeti, ugodan miris početkom leta, hladovinu, med i čaj. Uz ivicu placa može se formirati biljna ograda. Ona može biti šišana ili slobodno rastuća. Za šišanu ograda pogodni su klen, grab…Sade se obično na metar rastojanja. Visina im se određuje po potrebi. Živica se može formirati i od žbunastih vrsta koje uglavnom ne treba oblikovati. Za ovu svrhu dobri su trn, glog, dren, divlja ruža, zova…Mogu se saditi na metar rastojanja, a za brže formiranje i na pola metra. Korist od ovakve živice je višestruka. Većina ovih biljaka poseduje trnje, što sprečava prolaz životinja. Neke biljke su medonosne, neke daju plodove-drenjina, šipurak, neke se koriste za čaj-zova, glog. Biljke puzavice se mogu saditi uz ogradu, uz kuću. Od biljaka za toplija područja najkorisnija je vinova loza. Zatim, pored postojećeg voćnjaka lepo i korisno je u dvorištu imati i koju voćku koja ne mora biti špalirno posađena.
Sastavni delovi kuće su prozori i balkoni, koji se mogu ukrasiti saksijskim biljem.
Bašta podrazumeva prostor zasađen cvećem ili povrćem, u širem smislu voćem ili travom. Lepotu jednom seoskom dvorištu daje zelena travna površina. Ona treba da zauzme najveći deo okućnice. Ne bi trebalo da je iskidana cvećem. Mesto za cveće je uz kuću, uz neki od objekata ili uz ivicu. Ne u sred travnjaka ili uz stazu. Najprimerenije su starinske vrste cveća kadifa, petunija, lepi čovek, perunika, ukrasni suncokret, hrizantema ili visibaba, ljubičica, jagorčevina….Obavezan je bosiljak koji prati Srbina od rođenja do upokojenja. Ona je aromatična, lekovita, medonosna i obredna biljka.
Cveće daje lepotu i živost, a lekovito bilje korist. Deo avlije treba odvojiti i za lekovito bilje. Za toplija područja to su ruzmarin, lavanda i žalfija. U svakom seoskom dvorištu treba da postoji nana, kamilica, majčina dušica….
Sav organski otpad iz domaćinstva ne bi trebalo bacati, već ga deponovati na jedno mesto. Od ovakvog otpada dobićemo izvrstan supatrat za cveće i povrće, odnosno kompost. U kompost se mogu stavljati ljuske od krompira, jabuka i sav otpad od voća i povrća. Pošto je kompost nezatrovan hemikalijama on je izvrstan supstrat u proizvodnji zdrave hrane.
Za ograđivanje dvorišta najpogodnije su drvene ograde plot, taraba. Svi objekti treba da su dobro povezani stazama. Najpogodniji materijal za izradu staza je kamen. Pri trasiranju staza treba izbegavati prave linije, njih u prirodi nema. U velikim dvorištima, gde su objekti na većem rastojanju, nema potrebe raditi staze. Za to će nam poslužiti travnjak.

Korišćena literature Priručnik za seoski turizam, Regionalna komora Valjevo
PSSS Smederevo
Biljana Nikolić

Molimo vas Prijava ili Napravite nalog da se pridružite konverzaciji.

Vreme kreiranja strane: 0.378 sekundi