Đubrenje pšenice

Više
30 sep 2019 13:02 #38834 od Vampovac Zlatko
Vampovac Zlatko je napravio novu temu: Đubrenje pšenice
ĐUBRENJE PŠENICE
Primena đubriva u savremenoj poljoprivrednoj proizvodnji pšenice, je koliko jednostavna toliko i ozbiljna agrotehnička mera za očuvanje i povećanje stabilnog prinosa. U našim područjima pšenica se hrani uglavnom mineralnim đubrivima.
Kada se govorimo o primeni mineralnih đubriva ,uglavnom se misli o primeni makroelemenata: azota (N), fosfora (P) i kalijuma (K), ali ne treba zaboraviti i primenu mikroelemenata: magnezijuma, gvožđa,bakra, mangana, cinka i drugih elemenata u određenim tipovima zemljišta u kojima se javlja njihov nedostatak.
Đubrenje pšenice i preporuke o količini mineralnih đubriva, daje se na osnovu :
-sadržaja hranjivih elemenata u zemljištu utvrđen na osnovu hemijskih analiza, putem redovne kontrole plodnosti zemljišta,
-planiranog prinosa pšenice,
-đubrenje organskim i mineralnim đubrivima prethodnog useva,
-zahteva pojedinih sorti i
-ekonomskom stanju, obrazovanju i želji samih poljoprivrednih proizvođača.
Potrebe pšenice za hranivima odnosno elementima azotom, fosforom i kalijumom su znatne.
Pšenica iznese u proseku za jednu tonu zrna, plus slamu koja nosi to zrno: azota 25 kg, fosfora, 10 kg i 30 kg kalijuma.
Azot je kao hranivo od velikog značaja za pšenicu. Učestvuje u izgradnji lisne mase, stabljike, omogućuje pravilno i dobro bokorenje, a samim tim deluje na rast i razviće biljke odnosno na prinos pšenice. Pšenici treba obezbediti azot tokom cele vegetacije. Od predviđene količine azota za određeni prinos treba rasturiti jednu jednu polovinu pre oranja i zaorati, i na taj naćin obezbediti dobro bokorenje. Drugu polovinu predviđenog azota treba dodavati kroz prihranjivanje. U slučajevima dobrog bokorenja i normalno razvijenog useva, krajem februara ili eventualno početkom marta. Kod lošijeg razvoja biljaka i na lakšim zemljištima (brže ispiranje azota) primenjuju se dva prihranjivanja. Prvo prihranjivanje do kraja marta, sa četvrtinom predviđene količine azota i to UREA-om, a drugo prihranjivanje do kraja aprila četvrtinom azota, đubrivom KAN-om i tada bi moglo da se primeni đubrenje mikroelementima ako za to postoji potreba.
Količine azota koje treba primeniti za visok prinos, u ukupnoj vrednosti treba da budu od 80-110 kg/ha. Sa povećanjem količine azota treba biti oprezan, zbog mogučnosti poleganja useva i osipanja zrna, što zavisi od osobina sorti pšenica koje se gaje.
Kod prihranjivanja, a i uopšte kod đubrenja na kiselim zemljištima bez obzira na vreme primene treba izostaviti UREA-u i uvek primenjivati KAN.
Značaj elementa fosfora je u tome što omogućava azotu da ostvari svoju ulogu. Najveći efekat se postiže đubrenjem zajedno sa azotom. Đubrenje samo sa fosforom, bez azota, nema veći značaj, a zajedno su kolebanja u prinosu manja i biljka se brže razvija i bolje ukorenjuje. Usev je gušći i dolazi do ranijeg porasta biljaka. Ranije počinju i pojedine faze razvoja biljaka nego kada se đubrenje vrši samo sa azotom. Takođe je sazrevanje ujednačenije.
Da bi se ovakvi efekti postigli usev pšenice treba đubriti sa 60-100 kg/ha fosfora, zavisno od količine lako prostupačnog fosfora u zemljištu. Celokupnu količinu predviđenog fosfora, treba rasturiti pre oranja i zaorati (zbog male pokretljivosti treba od 3-6 meseci da se fosfor spusti u zonu korenovog sistema).
Uticaj elementa kalijuma je najmanji na prinos zrna pšenice. Kalijum omogućava biljkama smanjenu potrošnju vode, povećava otpornost na bolesti, bolje snabdevanje hranivima, otpornost na sušu, smanjuje gubitak azota isparavanjem iz zemljišta i neznatno utiče na direktno povećanje prinosa.
Pošto se iznosi iz zemjlišta, poželjno je đubriti pšenicu sa količinama od oko 60 kg/ha kalijuma pre oranja i zaorati (mala pokretljivost).
Sve ovo treba imati u vidu za određivanje količina đubriva primenjenih na pšenici. Pre svega, treba uraditi hemijsku analizu zemljišta na makroelemente, u sklopu kontrole plodnosti zemljišta. Samo na taj način možemo saznati koje količine određenih hranljivih elemenata to zemljište poseduje, i na osnovu toga sračunati optimalne količine đubriva. Na taj način uz manja ulaganja ostvarićemo maksimalne prinose.
Zlatko Vampovac, dipl. inž.
PSSS Padinska Skela

Molimo vas Prijava ili Napravite nalog da se pridružite konverzaciji.

Vreme kreiranja strane: 0.620 sekundi