Fermentisana biljna đubriva

Više
13 maj 2019 07:36 - 13 maj 2019 07:37 #37294 od Aleksić Valentina
Aleksić Valentina je napravio novu temu: Fermentisana biljna đubriva
Najpopularniji način korišćenja pokošenog biljnog materijala je kompostiranje, ali da bismo dobili kompost potrebno je mnogo vremena. Brži način korišćenja je priprema fermentisanog biljnog đubriva (tečno organsko đubrivo ) koje se može koristiti za zalivanje biljaka ili kao folijarno đubrivo. To đubrivo sadži mikro i makroelemente i mnoge druge korisne materije.
Kao biljni materijal mogu se koristiti razne korovske biljke koje rastu u našem dvorištu ili u bašti. Nikako ne treba koistiti otrovne biljke. Ovakva đubriva se mogu pripremati od pojedinačne biljne vrste. Veoma često se koristi đubrivo od koprive, gaveza i slična đubriva. Međutim, najčešći slučaj je da u pokošenom biljnom materijalu imamo razne biljne vrste.
Svi se, s vremena na vreme, susrećemo sa gomilom trave koju smo pokosili i ne znamo kako da je uklonimo sa svog imanja. Pokošena trava može da se upotrebi za pripremu organskog đubriva.
Priprema fermentisanog biljnog đubriva
Za pripremu takvog đubriva potrebni su nam: kanta ili bure, pokošena trava (biljke), seno, voda. Kanta ili bure treba da budu plastični jer će metal da reaguje tokom procesa fermentacije.
Biljnu masu je potrebno usitniti na dužinu 10-15 cm da bi se fermentacija odvijala brže. U kantu možemo dodati i otpad od lisnatog povrća (blitvu, spanać, lišće cvekle, repe ili rotkvice, zaperke paradajza). Ne dodavati korenje ili neki drugi otpad koji bi uticao na proces fermentacije i kvalitet đubriva.
Plastčnu ambalažu (kanta, bure) treba napuniti do ¾ sa usitnjenom biljnom masom. Da bi se proces fermentacije ubrzao dodaćemo i rukohvat osušenog sena. Nakon toga sadržaj u kanti treba preliti vodom. Biljna masa mora biti potpuno prekrivena vodom. Zatim se dodaje manja količinu pepela od drveta kako bi se poboljšale karakteristike đubriva.
Ukoliko su dani hladniji, tokom proleća ili jeseni, kanta ili bure mogu se držati u plasteniku. Proces fermentacije traje od 3 do 14 dana u zavisnosti od vremenskih uslova. Što je toplije fermentacija se odvija brže.
Kvalitet fermentisanog đubriva zavisi od biljnih vrsta koje smo sakupili. Pošto je osnova ovog đubriva zelena biljna masa u sadržaju hranjivih elemenata preovladava azot. U zavisnosti od toga koje smo biljke stavili da fermentišu možemo uticati na sadržaj hranljivih elemenata. Tako će đubrivo u kome je više gaveza biti bogato kalijumom. Sadržaj kalijuma i fosfora možemo povećati i dodavanjem pepela. Napominjemo ,da pepeo mora biti poznatog porekla, to jest koristi pepeo isključivo od drveta.
Da bismo ubrzali proces fermentacije u kantu sa sadržajem možemo dodati džem, šećer, koricu hleba, kvasac.

Primena fermentisanog đubriva
Fermentisano đubrivo je gotovo kada je sadržaj u kanti prestao da se peni. Sadržaj treba onda procediti i razblažiti vodom u zavisnosti od načina primene.
Ukoliko đubrivo koristimo za zalivanje biljaka tada je razmera razblaženja sa vodom 1:10( litar fermentisanog rastvora sa 10 litara vode) , a ukoliko đubrivo koristimo kao folijarno đubrivo tada je razmera 1:30.
Ovo đubrivo osim što sadrži makro i mikroelemente, vitamine i mnoge druge korisne materije deluje i kao biostimulator. Mnoge štetočine izbegavaju bašte i cveće zalivene tako pripremljenim đubrivom zbog njegovog mirisa. Primenom đubriva privućićete gliste u baštu i njihov broj će se povećati, a poboljšavaju se imunitet tretiranih biljaka, kao i mikroflora zemljišta. Đubrivo ima i antifungicidno dejstvo jer se na površini tretirane biljke formira film koji je bazan i nepovoljan za razvoj mnogih patogena, gljivica.
Pri primeni tečnih organskih đubriva, mora se obratiti pažnja na vremenske uslove. Najvažnije je izbegavati primenu tokom dana kada je jako sunce. Pod uticajem sunca brzo ispari tečni deo đubriva, a hranljive soli ostaju po biljnom telu. Te iste soli su veoma hidroskopne što znači da upijaju vodu, a najbliži izvor vode im je biljno telo pa stoga može doći do obrnutog efekta - hranivo može da iscrpljuje biljke. Tečnim organskim đubrivima je najbolje prskati tokom umereno toplih dana, a u periodu suše rano ujutru ili predveče.
Tečna organska đubriva se koriste kao prihrana i u ključnim periodima kao što su presađivanje, cvetanje, plodonošenje i tokom suše. U zavisnosti od mogućnosti, tečna organska đubriva se mogu primenjivati jednom mesečno ili jednom u dve nedelje tokom celog vegetacionog perioda.
Fermentisano biljno đubrivo daje najbolje rezultate kod đubrenja povrća, cveća i jagodičastog voća. Ne treba ga koristiti za đubrenje biljnih vrsta koje traže kiselo zemljište zbog osobine đubriva da povećava alkanost.
Poslednja izmena: 13 maj 2019 07:37 od Aleksić Valentina.

Molimo vas Prijava ili Napravite nalog da se pridružite konverzaciji.

Vreme kreiranja strane: 0.580 sekundi