Upotreba slame kao đubriva

Više
25 jan 2019 09:06 #35848 od Zlatarić Svetlana
Zlatarić Svetlana je napravio novu temu: Upotreba slame kao đubriva
Posle žetve strnih žita na parcelama ostaje dosta slame koja se i pored upozorenja spali na parcelama.
Slama u proseku sadrži 85% organske materije, 0,5% azota, 0,12%fosfora i 1,2% kalijuma.Na poljoprivrednim imanjima se uglavnom koristi kao prostirka u proizvodnji stajskog đubriva, kao đubrivo zaoravanjem i za proizvodnju komposta. Korišćenje slame kao prostirka u proizvodnji stajskog đubriva je najbolji način njenog korišćenja.
Pre zaoravanja slame, poželjno je da se isecka na delove dužine 10-15 cm, a sa slamomo se mora unositi azotno đubrivo u količini od 0,6-0,8 kg/ha na svakih 100 kg slame.Unošenje azota putem mineralnih đubriva se vrši zbog širokog odnosa C : N u slami, koja iznosi oko 100:1.Ukoliko se ne bi unosio azot putem đubriva, usled burnog razvoja mikroorganizama, došlo bi do smanjenja pristupačnog azota u zemljištu, što dovodi do gladovanja u azotu kod useva koji se seje posle zaoravanja slame.
Istraživanja su pokazala da zaoravanje slame uz unošenje azota,odnosno zaoravanje 8,8 t/ha slame postiže isti efekat kao i sa 30 t/ha stajskog đubriva.
Korišćenje slame za spremanje komposta se radi na imanjima koja nemaju stoku.Za pripremu komposta od slame, moraju se iseći parčadi veličine 10-15 cm, i složi u sloju visine 30 cm.doda se azot preko mineralnih đubriva u količini od 0,7 kg na 100 kg slame, zatim se gomila isprska vodom ili osokom i ostavi da stoji do zagrevanja na 60⁰C ,kada se vrši sabijanje gomile. Na sabijenu gomilu se ponovo slaže i tako se ponavlja postupak do 2m visine.
Upotreba slame putem spaljivanja ne povećava se niti smanjuje prinos i ovaj postupak je donekle opravdan samo na parcelama koje su jako zakorovljene.

PSSS Šabac savetodavac za ratarstvo SvetlanaZlatarić

Molimo vas Prijava ili Napravite nalog da se pridružite konverzaciji.

Vreme kreiranja strane: 0.464 sekundi