Korišćenje medonosnih pčela u smanjivanju šteta od poznog mraza- Zoran Janković

Više
31 mar 2020 09:44 #40950 od Janković Zoran
Janković Zoran je napravio novu temu: Korišćenje medonosnih pčela u smanjivanju šteta od poznog mraza- Zoran Janković
Vegetacija u ovoj godini je krenula ranije, tako da se opasnost od pojave šteta u voćnjacima od poznih mrazeva višestruko povećala. Do sada su znatne štete od mraza pretrpele vrste i sorte voćaka sa ranijim vremenom cvetanja.
Opasnost od pojave prolećnih mrazeva nije prošla, tako da voćne vrste koje do sada nisu pretrpele štetu nisu bezbedne. Osim mrazeva, u vreme cvetanja na nižim temperaturama, a koji nisu mrazevi, sama oplodnja je slabija zbog smanjene klijavosti polena, kao i znatno usporenijeg rasta polenove cevi.
Uslov za dobru oplodnju u zasadima voćaka predstavlja prisustvo oprašivača. Najznačajniji polinator je medonosna pčela. Unošenjem i pravilnim rasporedom dva do četiri dobro razvijena pčelinja društva u zasad, omogućiće se dobra oplodnja. Ulaznu stranu košnica postaviti prema istoku i jugoistoku, kako bi došlo do što ranijeg leta pčela. Pčele posećuju samo cvetove koji luče nektar, tako se povećava njihova efikasnost, jer im oplođeni i od mraza oštećeni cvetovi nisu interesantni. Oplodnjom 10, 20 ili 30% cvetova koji nisu stradali od mraza, šteta koju je pričinio mraz može se značajno smanjiti, a čak i neutralisati.
Pčelinja društva je poželjno uneti u zasade neposredno pred početak cvetanja, a najkasnije do 5% otvorenih cvetova. Košnice se iznose iz zasada po završetku cvetanja, a u slučaju neodložne zaštite od bolesti i štetočina, pre obavljana tretmana.
Nedostatak medonosne pčele je njena smanjena aktivnost na nižim temperaturama. Radilice postižu punu aktivnost tek na 18oC. Takođe, zbog velikog radijusa leta (koje iznosi i preko 4 km) može da učestvuje u prenošenju prouzrokovača bakteriozne plamenjače, u oblastima gde je bakterija prisutna. U veoma hladnim uslovima u vreme cvetanja preporučuje se unošenje soliternih pčela (osmia), koje su aktivne na nižim temperaturama, a zbog manjeg radijusa kretanja mogućnost prenošenja prouzrokovača bakteriozne plamenjače je znatno niži nego kod medonosne pčele.
Medonosna pčela je osetljiva na pesticide, tako da je potrebno strogo voditi računa prilikom hemijske zaštite voćnjaka od bolesti i štetočina, dok se pčele nalaze u zasadima ili njihovoj neposrednoj blizini.

Molimo vas Prijava ili Napravite nalog da se pridružite konverzaciji.

Vreme kreiranja strane: 0.555 sekundi