Kontrola bujnosti voćnih stabala

Više
23 sep 2018 09:58 #34356 od Nedić Momir
Nedić Momir je napravio novu temu: Kontrola bujnosti voćnih stabala
Želja svakog voćara je da voćna stabla što ranije prorode, redovno rađaju, a plodovi pri berbi budu na dohvat ruke. Bujnost i rodnost kod većine drvenastih vrsta voća su u suprotnoj korelaciji, pa se naši voćari često sreću sa problemima nerodnosti ili naizmenične rodnosti. U daljem teksu su navedeni načini, odnosno „alati“, čijom pravilnom implementacijom možemo bitno uticati kako na bujnost stabla i njegovu veličinu, tako i na rano stupanje na rod i redovnu rodnost.
Izbor podloge. Upotreba podloga slabije bujnosti je primarni faktor koji utiče na bujnost odnosno veličinu stabla. Jabuka je voćna vrsta kod koje se najčešće upotrebljavaju podloge slabije bujnosti, gde u široj upoterbi prednjači podloga M-9 i njeni klonovi. U poslednje vreme sve više je podoga sa karakteristikama patuljastog rasta i kod drugih voćnih vrsta kao što su Gisela 5 kod trešnje ili Pyrodwarf kod kruške.
Gustina sadnje. Upotrebom sistema gajenja koji podrazumevaju veliki broj sadnica po jedinici površine, utičemo na smanjenje količine raspoložive vode i hranljivih materija u zemljištu i pojavu konkurencije među stablima u zasadu, što dovodi do umanjenja snage rasta i veličine voćnih stabala.
Pomotehnički zahvati. Rezidba generalno utiče na smanjenje veličine stabla. Ipak prkraćivanje letorasta stimuliše lokalni porast u blizini načinjenog reza koji rezultuje pojavom bujnih mladara. Minimalna rezidba, bez prekraćivanja grana, pomoći će u redukciji bujnosti. Rezidba u toku mirovanja vegetacije stimuliše porast blizu načinjenih rezova, a mladari koji u tom slučaju izrastu neće doneti rod bar dve do tri godine. Bujna stabla treba rezati bliže početku vegetacije ili u toku vegetacije. Povijanjem grana i dovođenjem u horizontalan položaj umanjuje se bujnost i podstiče formiranje rodnih pupoljaka.
Rovašenje(zarezivanje) i prstenovanje grana i stabala u jesen ili proleće su zahvati kojima se privremeno prekida normalan protok vode i hrane kroz provodne sudove. Načinjeni rezovi zarastu za mesec ili dva i utiču na smanjenje bujnosti i podsticanje rodnosti u delu krune ispod koje su izvršeni. Uvrtanjem i delimičnim lomljenjem grana mogu se postići isti rezultati.
Rezidba korena. Rezidba korena, koja se vrši posebnim priključnim mašinama sa vertikalnim noževima na udaljenosti 30-90 cm od stabla u toku kasnog proleća, uzrokovaće drastično smanjenje bujnosti voćaka. Upotreba ove metode ima za posledicu smanjenje veličine plodova, te je zbog toga preporučljivo raditi u voćnjacima gde postoje sistemi za navodnjavanje i u godinama sa nižim rodnim potencijalom.
Izazivanje kontrolisanog stresa. Delimičan vodni stres ima veliki uticaj na smanjenje rasta ćelija i porasta mladara. Isti rezultat se može postići delimičnim uskraćivanjem hranljivih matarija, u prvom redu azota. Međutim, granica između kontrolisanog stresa i stresa koji može uzrokovati posledice po rod i u narednoj sezoni, vrlo je tanka pa je ovakva vrsta kontrole bujnosti rezervisana za iskusne voćare koji dobro poznaju svoje zasade.
Konkurencija u ishrani. Način održavanja zemljišta u voćnjaku može imati veliki uticaj na bujnost stabala. Zakorovljavanjem ili zatravljivanjem međurednog prostora uskraćujemo gajenim biljkama razpoložive vodne i hranljive resurse što može bitno uticati i na smanjenje bujnosti voćnih stabala. Najbolji rezultati se mogu postići na mladim biljkama i u periodu tokom 4 do 6 nedelja nakon cvetanja.
Plodonošenje. Najefektniji i najisplativiji način kontrole bujnosti voćaka je adekvatno opterećenje rodom svake godine. Godišnji rod, ravnomerno raspoređen na celo drvo do svoje starosti, značajno će redukovati rast i bujnost voćnog stabla.

Gore navedene prakse, koje nisu međusobno isključive i mogu se integrisati u sistem upravljanja voćnjakom, efektivno ograničavaju veličinu stabla i bujnost, poboljšavajući stepen iskorišćenja svetlosti i zemljišnih resursa u voćnjaku. Smanjivanjem bujnosti i veličine voćnih stabala smanjuju se troškovi i vreme rezidbe nepotrebnog drveta.
Momir Nedić, dipl.ing.

Molimo vas Prijava ili Napravite nalog da se pridružite konverzaciji.

Vreme kreiranja strane: 0.458 sekundi