Kako ublažiti uticaj mraza na voćke

Više
18 mar 2013 08:45 #29386 od Krsmanović Zlatica
Krsmanović Zlatica je napravio novu temu: Kako ublažiti uticaj mraza na voćke
U Srbiji imamo čestu pojavu kasnih prolećnih mrazeva koji mogu da smanje prinos voća čak i do 100 procenata.Takav slučaj smo imali u mnogim delovima Srbije u aprilu mesecu 2012. godine.Štetnost kasnih prolećnih mrazeva na različite voćne vrste uslovljena je fenofazom u kojoj se ta voćna vrsta nalazi. Sada, u 2013.godini , ovih dana, mrazeve ne možemo nazvati kasnim prolećnim, ali sigurno će naneti štete mnogim voćnim vrstama. Zbog temperatura koje su tokom februara i marta bile dosta više u odnosu na prosečne vegetacija je krenula dosta rano, tako da trenutno imamo zasade breskve, kajsije, džanarike,... koje su u fazi cvetanja. I druge voćne vrste su krenule i nalaze se u različitim fenofazama tako da će procenat oštećenja od negativnih posledica niskih temperatura biti različit. Od početka kretanja vegetacije pa do zametanja plodova u voćaka mogu od mraza stradati neotvoreni cvetovi, otvoreni cvetovi i tek zametnuti plodovi. Pri temperaturama od -1 do +2°C ugroženi su zametnuti plodovi, do -2°C otvoreni cvetovi, a temperature od -5 do -8°C dovode do izmrzavanja neotvoreneih cvetova. Cvetni pupoljci voćaka spadaju u organe najosetljivije prema mrazu i često mogu delimično ili potpuno izmrznuti, naročito kod kajsija, nekih šljiva, bresaka itd. Ostale voćne vrste kasnije ulaze u fenofazu cvetanja, pa prema tome i ređe im izmrzavaju cvetni pupoljci. Od početka kretanja vegetacije pa do zametanja plodova u voćaka mogu od mraza stradati neotvoreni cvetovi, otvoreni cvetovi i tek zametnuti plodovi. U istih sorata voćaka na otpornost mogu uticati: meteorološke prilike tokom vegetacije; načini gajenja i negovanja; stanje zrelosti drveta i količina rezervnih materija u tkivu; stepen razvijenosti pupoljka; mesto pupoljka na grančici; debljina grančice; starost voćaka; jačina i trajanje niskih temperatura; da li su cvetovi vlažni ili suvi pri delovanju mraza itd. Najčešće mere zaštite od poznih prolećnih mrazeva su zadimljavanje i zaštita pomoću veštačke kiše. Primenjeno blagovremeno, uz obezbeđenje gustih dimnih zavesa, dimljenje povećava temperaturu za 0,5°C do 1,5°C, što je u izvesnim slučajevima dovoljno za ostvarenje zaštite cvetova voćaka od mraza.Zadimljavanje je kod nas najčešći vid zaštite jer je i najjednostavniji. Mogu se paliti bilo kakve prirodne materije koje su vlažne i daju gust dim. Zaštita voćaka od mraza veštačkom kišom zasniva se na pretvaranju vode u čvrsto agregatno stanje pri čemu se oslobađa toplota koja može biti znatna i značajna za zaštitu cvetova od mraza. Prskanje voćaka se obavlja vodom, u vidu što finije izmaglice, i to u kritičnom vremenu, neposredno ispod nula stepeni, pa do prestanka kritične temperature ( ne sme se prekinuti), da bi se svi organi zaštitili od izmrzavanja. Usled niske temperature voda se na svim organima voćaka koje kvasi brzo smrzava, formirajući po površini zaštitnu skramicu leda, dok unutrašnje tkivo usled oslobođene toplote pri tome nije ugroženo hladnoćom, jer se u njemu ne dešava smrzavanje. U svetu se proizvode i mašine koje toplim vazduhom podižu temperaturu u zasadu, ili biološki preparati kojima se voćke tretiraju tokom vegetacije ili nekoliko dana pre pojave mraza. Ovi preparati su na bazi bakterija i minerala koji svojim specifičnim mehanizmom delovanja utiču na biljku da stvara amino kiseline i proteine koji utiču na otpornost biljke kako na niske tako i na visoke temperature. Najvažnije je svakako da se pri zasnivanju zasada biraju povoljni položaji za određenu voćnu vrstu ili sortu i da se u zasadima sprovode sve potrebne agrotehničke mere usklađene sa vremenskim prilikama kako bi se razvila otpornost i spremnost biljaka da lakše podnesu sva temperaturna kolebanja i negativan uticaj drugih faktora.


Zlatica Krsmanović,dipl.ing.voćarstva i vinogradarstva

Molimo vas Prijava ili Napravite nalog da se pridružite konverzaciji.

Vreme kreiranja strane: 0.446 sekundi