OСЕТЉИВОСТ ПУПОЉАКА НА МРАЗЕВЕ

Više
17 dec 2019 11:11 #39567 od Jocić Dejan
Jocić Dejan je napravio novu temu: OСЕТЉИВОСТ ПУПОЉАКА НА МРАЗЕВЕ
ОСЕТЉИВОСТ ПУПОЉАКА НА МРАЗЕВЕ

Високе температуре током јесени (октобар и новембар) могу утицати на бубрење пупољака тако да они постају осетљивији на мраз него у годинама када је процес каљења пупољака у јесен текао нормално. Степен измрзавања родних органа воћака током зиме услед неблаговременог уласка у зимско мировање виши је у пределима са јаким и хладним ветровима (север Војводине, Посавина, источна Србија), код врста попут кајсије и брескве али и појединих сорти крушке. За отпорност на измрзавање од пресудног су утицаја рани завршетак вегетације, повољни услови каљења (са постепеним снижавањем температуре) и стабилност и трајање зимског мировања.
У почетном мировању долази до трансформације и преласка органских материја из листова у гране, дебло и корен, а потом до опадања лишћа које се у нашим климатским условима дешава у условима кратког дана када су средње дневне температуре ниже од 15 степени. У таквим условима долази до међудејства биљних хормона у смислу пораста нивоа ендогених инхибитора (са престанком пораста биљних органа) и смањење нивоа стимулатора раста (са старењем листова).
При крају фазе каљења (на температурама од 0 до -6 степени) скроб се претвара у шећере и при том процесу повећава се отпорност ћелија према ниским темперетурама.
Низ околности може знатно смањити природну отпорност ткива према мразу:
-недовољне количине органских резерви као последица изнурености воћака родом
-нездрвењавање ткива (због дуже вегетације, засењености грана у круни, недовољне количине органских материја)
-неповољни услови каљења крајем вегетације (нагло наступање хладноће после релативно топлог времена)
-јака суша (резервне органске материје се више троше при појачаном интензитету дисања).
Осим наведених и низ других појава може довести до умањења отпорности воћака на мраз.
Код родних пупољака развој главних елемената цвета тече током лета и то је спор али сталан процес са мало видљивим порастом. Код појединих воћних врста (кајсија) развој мушког спорогеног ткива одвија се кроз три фазе током зиме:
-прва до средине јануара
-друга (митотичка деоба и развој материнских ћелија полена) означава завршетак дубоког зимског мировања-најчешће средином јануара и у том моменту је и највећа отпорност цветних пупољака према мразевима
-трећа(формирање материнских ћелија полена које редукционом деобом дају микроспоре) везана је за еколошко зимско мировање када је отпорност на мразева најмања(траје до почетка марта).

Molimo vas Prijava ili Napravite nalog da se pridružite konverzaciji.

Vreme kreiranja strane: 0.404 sekundi