Zašto zaoravati žetvene ostatke-Miloš Nikoletić

Više
03 jun 2019 07:24 #37547 od Nikoletić Miloš
Nikoletić Miloš je napravio novu temu: Zašto zaoravati žetvene ostatke-Miloš Nikoletić
Kako se približava žetva ,jedno pitanje ponovo postaje aktuelno. Naše parcele , posle žetve , često ostaju zaboravljene . Prethodnih godina je bilo uočljivo da i i pored prometnih puteva se vide parcele zarasle u korov , a kada se uđe u njih ustanovi se da je pšenica poslednji usev. Šta treba raditi posle ubiranja pšenice ?
Nešto najgore je paljenje žetvenih ostataka. Pored toga što je to zakonom zabranjeno, mogu se izazvati velike materijalne štete razbuktavanjem požara ili čak se dešavaju i povrede – opekotine koje su nastale zbog neuspešne kontrole i nestručnog gašenja požara .
Pored sagorevanja žetvenih ostataka mi usled visokih temperatura gubimo i organsku materiju koje i onako svake godine ima sve manje ,a takođe i korisne mikroorganizme . Veliki je uticaj paljenja strništa na zagađenje okoline i živi svet koji je nastanjen u i oko te parcele.
Zaoravanjem žetvenih ostataka vraćamo organsku materiju u proces kruženja, popravljamo mikrobiološku aktivnost i vodno-vazdušne osobine zemljišta. Ovo ima sve veći značaj usled sve manje količine organskog đubriva – stajnjaka koje se proizvodi kod nas. Čest je slučaj da stočari upotrebljavaju skoro do 100t/ha zgorelog stajnjaka pošto ga nemaju gde, a drugi poljoprivredni proizvođači koriste parcele koje nisu videle stajnjak godinama.
Koliko ostaje žetvenih ostataka? Pa u proizvodnji pšenice ostaje od 5-7 t/ha slame.
Ako su žetveni ostaci odneti sa parcele dobro bi bilo što pre uraditi ljušćenje strništa, odmah posle žetve na dubini 10-12 cm. Sa tom radnjom prekidamo kapilarno podizanje sačuvane vode iz prethodne proizvodnje i njeno gubljenje usled isparavanja uzrokovano visokim letnjim dnevnim temperaturama. Druga velika korist od ove radnje je provociranje nicanja korova koje možemo uništiti u najpovolijnijem trenutku po preporuci stručnog lica za zaštitu bilja. Takođe ljušćenjem strništa uništavamo i eventualno prisutne korove.
U slučaju da nam žetveni ostaci ostaju na parceli , što je preporuka ,najbolje je te žetvene ostatke ravnomerno rasporediti po parceli i nakon toga ih usitniti. Najpovoljnije je za usitnjavanje biomase koristiti adaptere koji se montiraju na kombajn. Tako pripremljene žetvene ostatke treba zaorati čim se stvore povoljni uslovi , a sama dubina zaoravanja žetvenih ostataka može ići i do 20 cm. što zavisi od same količine biomase. Što je više ima mora se ići na veću dubinu , a ako je ima manje zaoravati pliće.

Kada se zaoravaju žetveni ostaci može se javiti i „azotna depresija“ koja se javlja zato što mikroorganizmi koji razlažu biomasu koriste za svoj život nitratni azot iz zemljišnog rastvora pa ga mi moramo dodati i uneti u zemljište pri zaoravanju biomase. Preporuka je da se upotrebi 0.7 kg azota na 100 kg biomase. Ova radnja nam omogućava da se ne pojavi nedostatak azota kod narednog useva , već da se njegova ishrana planira i izvodi nesmetano.

Molimo vas Prijava ili Napravite nalog da se pridružite konverzaciji.

Vreme kreiranja strane: 0.379 sekundi