Zelenišno đubrenje u organskoj proizvodnji

Više
06 feb 2019 10:16 #36046 od Aleksić Valentina
Aleksić Valentina je napravio novu temu: Zelenišno đubrenje u organskoj proizvodnji
U organskoj biljnoj proizvodnji nije dozvoljena upotreba: đubriva koja sadrže ljudske ekskremente, đubriva koja sadrže ostatke genetički modifikovanih biljaka ili genetički modifikovane mikroorganizame, kao i stajskog đubriva od genetički modifikovanih životinja.
Zelenišno đubrenje -Sideracija predstavlja zaoravanje zelene mase biljaka koje brzo rastu i stvaraju veliku nadzemnu masu. Zelenišno đubrenje je posebno preporučljivo primenjivati tamo
gde nema dovoljno stajnjaka ili gde je zemljište lošijeg kvaliteta. Ovaj postupak namenske proizvodnje sveže organske materije (nadzemne i korenske mase gajenih biljaka-siderata) namenjen je đubrenju zemljišta . Ovakvim načinom đubrenja vraćamo zemljištu organsku materiju.
Pozitivni efekti zelenišnog đubrenja su mnogobrojni: suzbijanje korova i sprečavanje razvoja bolesti i štetočina, poboljšanje mikrobiološke aktivnosti u zemljištu, usvajanje hraniva iz dubljih slojeva zemljišta, čuvanje hraniva od ispiranja u dublje slojeve.
Najbolje vreme za zaoravanje siderata je od četvrte do desete nedelje nakon setve ili dve do tri nedelje pred setvu glavne kulture. Biljke imaju najviše nakupljenih hraniva pre i tokom cvetanja pa je to momenat kada bi trebalo izvršiti kosidbu i zaoravanje. Pravilnim izborom smeše i blagovremenim zaoravanjem siderata u zemljište se može vratiti oko 30 kg P, 130 kg K i oko 100 kg N po ha.
Za zelenišno đubrivo najbolje je gajiti biljke sa razvijenim korenovim sistemom da bi se koristila hraniva koja se teže rastvaraju iz dubljih slojeva. Naročito je bitno da biljke dobro fiksiraju azot (leguminoze). Zelenišnim đubrivom zemljište se obogaćuje sa 40 tona po hektaru organske materije.
To đubrivo ima svoje mesto u biološkoj poljoprivredi, a naročito u povrtarstvu ,voćarstvu i vinogradarstvu. Takođe, u periodu od skidanja pšenice u julu do setve kukuruza u aprilu protekne dug period u kojem zemljište zaraste u korov ili se ispira ako se izvrši oranje. U tom periodu idealno je posejati biljke za zelenišno đubrivo, a zatim na jesen zaorati, jer se do proleća veliki deo biljaka razloži u zemljištu
Za uspeh zelenišnog đubrenja bitno je vreme unošenja nadzemne mase u zemljište. Obično se usevi za zelenišno đubrenje u zemljište unose kasno u jesen zbog sporije razgradnje, odnosno da ne bi došlo do velikih gubitaka azota iz zemljišta. Na lakom zemljištu i u vlažnijim uslovima biljke se u zemljište unose u proleće, da se spreči gubitak azota. Važno je da se nadzemna masa dovoljno razvije. Ako preovladavaju lako razgradiva jedinjenja, razgradnja u zemljištu teče prebrzo. Kod leguminoza se najveća količina biološki vezanog azota stvara nakon cvetanja.
Efikasnost zelenog đubrenja zavisi od starosti biljaka. Vegetacija biljaka posejanih za zeleno đubrenje je od 4 do 10 meseci, u zavisnosti od vremena setve. Mlade i sveže biljke brzo se raspadaju u zemljištu, bogate su azotom, dok se starije biljke sporije raspadaju i treba im dodati azot da bi se taj proces ubrzao. Najbolje je biljke zaorati u periodu butonizacije (biljke u fazi formiranja cvetnih pupoljka) ili do polovine faze cvetanja. Treba izbegavati biljke koje su formirale seme zbog samozasejavanja.
Zelena masa se na teškim zemljištima zaorava na dubinu 6 - 8 cm, a na lakšim zemljištima na dubinu 12 - 15 cm. Zaoravanje je najbolje obaviti 2 do 3 sedmice pre setve glavne kulture. Ukoliko su biljke više od 20 cm, treba ih prethodno pokositi ili usitniti tanjiračama. Ako su biljke niže od 15 cm, mogu se odmah zaorati.
Za zeleno đubrenje sejemo biljke koje su hrana organizmima koji žive u zemljištu i koji, hraneći se zaoranim biljkama, povećavaju plodnost zemljišta. Osim te funkcije, postoje i mnogi drugi pozitivni efekti takvog načina đubrenja:
-poboljšanje fizičkih osobina zemljišta, svojim korenjem usitnjavaju i rastresaju zemljište poboljšavajući tako njegovu strukturu
-povećanje kapaciteta vode u zemljištu,
-obogaćenje zemljišta organskom materijom, zadržava organske materije u površinskom sloju zemljišta gde je najveća masa korena gajenih biljaka
-svojim korenjem dopremaju mineralne materije iz dubljih slojeva u površinski sloj
-sprečava se erozija zemljišta
-zelena masa se može koristiti i kao malč
-štiti zemljište od pregrevanja i isušivanja leti
-hranaljive materije za mikroorganizme, zemljište je biološki aktivnije,
-brz rast i velika nadzemna mase dobro pokrivaju zemljište i smanjuju rast i razvoj korova, zaustavlja razvoj korova - usevi za zeleno đubrenje treba da budu gusto posejani tako da između biljaka ne mogu da niknu i da se razviju korovi
-neki siderati iz zemljišta usvajaju teže pristupačne hranljvie materie, a kasnije ih mineralizacijom pretvaraju u pristupačnije,
-zadržava organske materije u površinskom sloju zemljišta gde je najveća masa korena gajenih biljaka
-smanjuje upotrebu đubriva, jer sprečava njihovo ispiranje
-leguminozni siderati obogaćuju zemljište azotom, povećava se sadržaj azota za 100 kg/ha
-na teškim zemljištima sideracija razrahljuje zemljište, smanjena zbijenost zemljišta,
-na lakim povećava kompaktnost zemljišta,
-ima pedohigijensku ulogu. , čisti zemljište od izazivača biljnih bolesti i štetočina

Biljke koje koristimo za zeleno đubrenje možemo podeliti u dve grupe: leguminoze (mahunarke) i neleguminozne bijlke (trave, kupusnjače...). Najbolji rezultati se dobijaju kombinovanom setvom leguminoznih i neleguminoznih biljaka.
Leguminoze obogaćuju zemljište azotom zahvaljujući kvržičnim bakterijama koje se razvijaju na korenu. Zemljište najviše obogaćuju višegodišnje leguminoze. Međutim, kod njihovog zaoravanja dolazi do ponovnog rasta iz zaostalog korenja. Od leguminoza najčešće se seju: grašak, grahorica, crvena detelina, bela detelina, lucerka, lupina, soja, sočivo i vigna. Pored biljaka iz ovih porodica za zeleno đubrenje se koriste i facelija, heljda, kadifica, neven. Facelija je izuzetna u borbi protiv oboljena kupusa - takozvane kile kupusa. Kadifica i neven su odlični u borbi protiv nematoda i zbog toga ih najviše treba koristiti kao zeleno đubrivo u povrtarstvu.

Molimo vas Prijava ili Napravite nalog da se pridružite konverzaciji.

Vreme kreiranja strane: 0.325 sekundi