Žetveni ostaci

Više
31 dec 2018 16:23 #35660 od Vampovac Zlatko
Vampovac Zlatko je napravio novu temu: Žetveni ostaci
Žetveni ostaci
U poljoprivrednoj proizvodnji na poljima gde se gaje različiti usevi, a u cilju proizvodnje hrane za ljude i životinje, ostaju značajne količine žetvenih ostataka. Oni imaju, pored visokog udela organske materije, deo mineralnih materija koje sadrže biogene elemente u različitim količinama.
Na našim poljima, godišnje ostaje preko 5 miliona tona žetvenih ostataka što može biti ogroman potencijal za popravku strukture i plodnosti zemljišta. Žetveni ostaci poput slame, kukuruzovine, lišća šećerne repe i drugo, mogu se neposredno zaorati uz pridržavanja određenih postupaka.
Slama žita sadrži 0,45-0,65% N, 0,2-0,35 % P205 i 0,90-1,60% K20. Kao što se vidi, sadržaj N i P u slami je slićan njihovom sadržaju u stajnjaku, dok je sadržaj kalijuma nešto uvečan.
Kukuruzovina i ostaci suncokreta su jako bogati u kalijumu, lišće i glave šećerne repe u azotu i to do 1,2 %. Žetveni ostaci leguminoza (gajenih za seme) ostavljaju visoke količine azota (0,5-0,7%), kalijuma i kalcijuma.
U svrhu ispitivanja mogućnosti direktne primene slame kao đubriva postavljen je veliki broj ogleda u svetu, a njihovi rezultati ukazuju da nije bilo razlike ni u pogledu prinosa ni u osobinama zemljišta u odnosu na upotrebu stajnjaka.
Pri zaoravanju čitave količine žetvenih ostataka mora se znati da oni imaju širok odnos ugljenika i azota C/N i kreće se i do 100:1, što može uticati na smanjenje sadržaja lakopristupaćnih
biljnih hraniva, najviše azota, a onda i fosfora i sumpora i to usled intezivnog razvoja mikroorganizama koji ih razlažu. Ovo u svakom slučaju može uticati negativno na ishranu narednih useva.
Kako bi se organski ostaci brže mineralizovali ili humifikovali, preporučuje se prethodno usitnjavanje krupnih ostataka slame, kukuruzovine, stabljike suncokreta itd., na 10-15 cm i njihovo pravilno raspoređivanje po njivi uz obaveznu primenu 0,3-0,5 kg N na svakih 100 kg zaoranih biljnih ostataka, ili i veće količine azota i to od 0,6-1 kg na svakih 100 kg žetvenih ostataka. Neka ispitivanja su pokazala da se sa primenom 0,6 kg N na 100 kg slame, i njenim zaoravanjem dobija slićno dejstvo kao i kod stajnjaka. Veliki broj ogleda ukazuje da praksa primene slame i azotnih đubriva održava stanje humusa u zemljištu na istom nivou, kao i primena stajnjaka.
Rezultati ovih ogleda pokazuju da je uz dodavanje N-đubriva, zaoravanje slame dalo vrlo slićne rezultate kao zaoravanje stajnjaka. Produženo delovanje kod zaorane slame ispoljilo se naročito u trećoj godini.
Paljenje žetvenih ostataka koje je nažalost vrlo često na našim njivama, je gubitak kako za plodnost zemljišta tako i za naše poljoprivrednike. Pri paljenju, sva organska materija, azot i deo sumpora, gube se nepovratno dok P, K, Ca, Mg, Fe i drugi mikroelementi ostaju u zemljištu u vidu pepela. Mnoga istraživanja su pokazala da se paljenjem žetvenih ostataka ne postiže čak ni osnovna želja uništavanja semena korovskog bilja.
Utvrđeno je da je u poslednjim decenijama došlo do smanjenja humusa u zemljištima. Pojava pada dragocenog humusa u obradivom zemljištu, nastala je prvenstveno usled spaljivanja žetvenih ostataka, njihovog odnošenja sa parcela, neadekvatne obrade zemljišta, nedovoljne primene organskih đubriva (stajnjaka, osoka, treset ....), erozije i dr.
Zaoravanjem žetvenih ostataka ne utiče se samo na povećan sadržaj organske materije u zemljištu, već se direktno utiče i na vodno-vazdušni režim zemljišta, na bolju aeraciju, na povečan sadržaj kiseonika, a time i na razvoj korenovog sistema. Boljim vodno-vazdušnim režimom, utiče se na brže proceđivanje letnjih padavina u dublje slojeve te manje gubitke vlage isparavanjem.
Zaoravanje žetvenih ostataka treba vršiti odmah po skidanju useva, a najbolji efekti se postižu dodavanjem određene količine tečnih organskih đubriva (osoka, tečni stajnjak) preko biljnih ostataka. U njihovom nedostatku od mineralnih azotnih đubriva je najbolje koristiti odgovarajuću količinu UREE ili nekog drugog azotnog đubriva u zavisnosti od pH zemljišta. Takoće je poželjno i primeniti odgovarajuće mikrobiološke preparate koji će obezbediti dovoljan broj odgovarajućih mikroorganizama i na taj na.in brži početak razgradnje organske materije.
Zlatko Vampovac dipl. inž,
PSSS Padinska Skela

Molimo vas Prijava ili Napravite nalog da se pridružite konverzaciji.

Vreme kreiranja strane: 0.503 sekundi