Magnezijum u ishrani biljaka

Магнезијум (Mg) у биљкама је укључен у многе физиолошке и биохемијске процесе; битан је елемент за растење и развој; игра кључну улогу у механизму одбране биљака у условима стреса. Најпознатија функција Mg у биљкама јесте изградња молекула хлорофила који се налазе у комплексу хлоропласта, омогућавају апсорпцију светлости и доприносе фотосинтетској фиксацији угљен-диоксида. Од укупне количине у биљци, од 20 до 35 посто овог елемента је локализовано у хлоропласту, а преостала количина је присутна у више мобилних облика. Он такође делује као активатор различитих ензима (Layne and Bаѕѕі, 2008) и учествује у изградњи средње ламеле ћелијског зида у облику калцијум-магнезијум-пектината (Мићић, 1993). Због своје високе покретљивости у флоему, лако се може премештати у делове биљке који интензивно расту, где је потребан за формирање хлорофила, активацију ензима за биосинтезу протеина и транспорт синтетисане органске материје у флоему како би се осигурало вегетативно и генеративно растење. Ми садржај магнезијума у младарима и листовима расте успорено до цветања, а затим има линеарни тренд раста све до месец дана пре сазревања, када поново почиње да успорава. Супротно томе, садржај укупног магнезијума у плоду расте веома споро до завршетка растења младара, а затим се раст убрзава. Од укупно усвојеног магнезјума у новим порастима 31,3% заврши у плодовима (Cheng и Raba, 2009а). Магнезијум (Mg) је састојак многих минерала земљишта. Механички састав земљишта је кључни фактор који утиче на расположивост магнезијума за воћке. С обзиром на то да се магнезијум налази у минералима глине и да је повезан са њеном површином на месту размене катјона, глиновита земљишта углавном садрже одговарајућу количину магнезијума потребну воћкама. Са друге стране, песковита земљишта често испољавају дефицит магнезијума. На овим земљиштима примена великих количина ђубрива која садрже K+ или NH4+ често повећава ризик од недостатка магнезијума. Други кључни фактори који одређују ослобађање магнезијума из земљишта и његово усвајање од стране воћака јесу влажност и рН вредност земљишта.  ПХ вредност земљишта директно утиче на ослобађање магнезијума из минерала глине као и на усвајање магнезијума од стране биљака. Привисокој рН вредности ослобађање Mg из земљишта значајно опада, а при ниској, иако га има у довољној количини у земљишном раствору, његово усвајање од стране биљака блокирају катјони водоника или алуминијума.  Додатно, дефицит магнезијума могу појачати интензивно испирање великом количином падавина или прекомерно наводњавање. Такође, дефицит магнезијума може бити индукован преобилном применом ђубрива која садрже калијум и калцијум (Lane and Bassi, 2008).

Ови биогени елементи конкуришу магнезијуму за положај замена за катјоне у земљишту. С обзиром на то да га у земљиштима Србије која се користе за гајење воћака има у довољним количинама и у приступачном облику, дефицит магнезијума се ретко јавља и стиче се утисак

Да му је улога спореднија (Станковић и Јовановић, 1990). симптоми дефицита магнезијума ако се у земљишту јави недостатак магнезијума, први симптоми стреса изазваних дефицитом испољавају се у виду поремећене расподеле асимилата између младара и корена, која резултира повећаном акумулацијом асимилата у лишћу, пре свих сахарозе и скроба, и смањеном стопом раста осталих органа. Овај латентни симптом недостатка се јавља много пре видљивих симптома. Због лаке покретљивости, први визуелни симптоми недостатка обично се јављају на старијим листовима у виду хлорозе између нерава. Унутар хлоротичних подручја могу се јавити црвенкасто-браон зоне. Троугласта површина у основи листа задржава зелену боју. При израженијем недостатку, између нерава, а некад и око ивица лиске, јављају се некротирана подручја. У најгорем случају се може

јавити дефолијација која почиње од најстаријег лишћа. Са јаким дефицитом магнезијума растење младара престаје, инхибирано је диференцирање генеративних пупољака и принос је значајно смањен. Плодови остају мали, имају недовољно развијену боју  често не упевају да сазру. Код јабуке симптоми дефицита се јављају када средином лета концентрација магнезијума у листу падне испод 0,20%.

Симптоми суфицита Магнезијума

Суфицит магнезијума изазива поремећаје у апсорпцији других елемената, нарочито калијума и калцијума. Као последица тога јављају се поремећаји у растењу вегетативних и формирању генеративних органа воћака (Станковић и Јовановић, 1990).

Исхрана магнезијумом да би се спречила појава дефицита магнезијума код воћака, треба избегавати примену великих количина калијумових или амонијачно-азотних (NH4+) ђубрива, посебно на песковитим земљиштима.

Високе концентрације ових катјона у земљишном раствору утичу на усвајање магнезијума. Као конкурентни јон у реакцијама измене катјона, вишак калцијума може такође да спречи усвајање магнезијума.  Да би се надокнадио недостатак магнезијума у земљишту који је потребан воћкама за њихово нормално функционисање, користе се одговарајућа Ђубрива. То су најчешће у води растворљиви минерали магнезијума или синтетички магнезијум-сулфат, Минерали који садрже магнезијум у форми магнезијум-сулфата потпуно су растворљиви и погодни су за бубрење. Ђубривима додатим преко земљишта потребно је две-три године да би комплетно елиминисали симптоме недостатка. Осим преко земљишта, недостатак магнезијума се може надокнадити и применом фолијарних ђубрива. Она делује брже, али обезбеђују само привремено решавање проблема. Са применом фолијарних ђубрива магнезијума после цветања треба бити веома обазрив због могућег оштећења нежне покожице плодова и изазивања рђасте превлаке, посебно код сорти које су осетљиве на појаву рђасте превлаке (нпр. сорта јабуке Златни делишес).