U Opštini Osečina u periodu od 27. do 29. 08 2010. godine održan je tradicionalni Sajam šljiva.
Poljoprivredni proizvođači iz ovog kraja na svojim štandovima izložili su svežu i suvu šljivu, domaću rakiju i ostale proizvode od šljive koji su prepoznatljivi u ovom kraju.

Uvećaj	Uvećaj
Uvećaj	Uvećaj

PSS Valjevo je ove godine bila uključena u organizaciju sajma sa zadatkom da organizuje stručna predavanja, koja su bila veoma posećena.

Uvećaj	Uvećaj
Uvećaj	Uvećaj

PSS Valjevo imala je i svoj štand na kom je promovisala MPŠV i PSS Valjevo.
Sajam je bio veoma posećen.

U Opštini Blace  je u periodu od 26.08.-28.08.2010 god. održan festival šljive pod nazivom  ,,ŠLJIVO MOJA,,. Festival je izložbeno-prodajnog karaktera, i u ova tri dana pored štandova na kojima se mogla naći sveža šljiva, domaća rakija, med i ostali poljoprivredni proizvodi koji su prepoznatljivi u ovom kraju, posetioci su mogli videti i  prigodan kulturno umetnički program. Izlagači na štandovima su proizvođači koji sarađuju sa  Poljoprivrednom Stručnom Službom iz Prokuplja.

Uvećaj	Uvećaj
Uvećaj	Uvećaj
Uvećaj	Uvećaj

Održala su se i takmičenja za najbolji šljivik, najbolju rakiju i najboljeg šljivokradicu.
Festival su posetili zamenik ministra poljoprivrede iz sektora za Analitiku i agrarnu politiku Miloš Milovanović, g-din Veljko Đorđević, i šef kabineta David Radaković.    

U četvrtak 19.08.2010. godine, sa početkom u 14:30, u Guči održan je sastanak direktora Poljoprivrednih stručnih službi. Sastanku su pored direktora službi, prisustvovali i pomoćnik ministra poljoprivrede u sektoru za ruralni razvoj, Slobodan Teofanov, sa svojim saradnicima, Veljkom Đorđevićem i Vukom Vujasinovićem, direktor Generalnog inspektorata MPŠV Dušan Pajkić i predstavnici IPN-a dr Snežana Janković - direktor i mr Dragan Rahović. 

Dana 05.08.2010. Loznicu je posetio ataše  za poljoprivredu američke Ambasade gospodin Hoa Van Huynh. Pritom je posetio i Zavod za poljoprivredu „Loznica“ gde su mu savetodavci prezentovali dosadašnji rad na STIPS – u i Farm-menadžentu koji su finansirani od strane USDA. Takođe su mu predstavljeni planovi i projekti za dalji rad čije osnove potiču iz iskustava i novih trendova u poljoprivredi SAD.

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede apeluje na sve poljoprivrednike da ne pale ostatke pri izvođenju poljoprivrednih radova, podsećajući da vatra uništava plodonosni sloj zemljišta čime se smanjuje kvalitet zemljišta koji je najbitniji za donošenje roda i u sledećoj godini. Takođe, vatra na njivama, poljima se može proširiti i izazvati velike šumske požare, čije su štete neprocenjive.
Šumarska i lovna i poljoprivredna inspekcija Generalnog inspektorata počeće sa pojačanim kontrolama šuma, voćnjaka i poljoprivrednih površina na kojima se obavljaju radovi zbog sprečavanja             izazivanja        požara.
Takođe, pozivamo i sve građane da ukoliko uoče vatru, manji požar ili primete nekoga da pali vatru, o tome obaveste nadležne inspekcijske službe na sledeće brojeve telefona:

- Šumsko-lovna inspekcija: Radivoje Kaurin  064/ 8680-486    011/ 2601-088
- Poljoprivredna inspekcija: Snežana Rangelov  064/ 8818-605    011/ 3130-449
PSS MladenovacVioleta Veličković dipl.ing.
 
Izvor: PSS Mladenovac

Dana 21.07.2010. god. ministar poljoprivrede dr Saša Dragin, direktor uprave za veterinu g-din. Zoran Mićović i gradonačelnik Leskovca g-din. Slobodan Kocić prisustvovali su otvaranju  fabrike "MK" za proizvodnju i preradu mesa.
Savremena fabrika je izgradjena na površini od 3000 m2, kapaciteta prerade 15t dnevno. Vrednost investicije iznosi tri miliona evra. G-din Mićović je tom prilikom naglasio da se Srbijom širi talas otvaranja ovakvih i sličnih objekata. G-din. Kocić je istakao da mu je posebno drago što otvaranje sezone novih radnih mesta započinje

lokalni investitor, naglasivši da će iz lokalnog fonda za razvoj poljoprivrede biti izdvojena značajna bespovratna sredstva za poljoprivredne proizvođače sa područija grada Leskovca.

 
Izvor: PSS Leskovac

Dana 21.07.2010. god. ministar poljoprivrede,šumarstva i vodoprivrede dr Saša Dragin posetio je Leskovac.Tom prilikom ministar je obišao kanal "Bare"  gde su u toku radovi na sanaciji korita čija je dužina 12 km. Završetkom radova biće rešen problem poplava u naseljima Ančiki i Bobište. Vrednost ovih radova je 52 miliona dinara. Nakon obilaska kanala "Bare" ministar je sa gradonačelnikom Leskovca Slobodanom Kocićem i drugim predstavnicima lokalne samouprave u Bogojevcu obišao kolektor za prečišćavanje voda. Vrednost radova za izgradnju kolektora je 43 miliona dinara a od strane ministarstva poljoprivrede šumarstva i vodoprivrede obezbeđeno je 30 miliona dinara.

Uvećaj	Uvećaj
Uvećaj	Uvećaj

 
Izvor: PSS Leskovac

18.07.2010.godine oko 16 časova zapadni deo Pirotske kotline zahvatilo je nevreme praćeno olujnim vetrom i gradom.
Najugroženije je naselje Rasnica gde su stradali vinogradi, bašte i kukuruz, odnosno pšenica na parcelama koje nisu bile požnjevene.

Najveće štete su na paprici, paradajzu i vinovoj lozi gde su navedeni usevi u potpunosti uništeni.
Vetar olujne jačine je čupao i lomio drveće, čupao i položio stabljike kukuruza na zemlju.

Дана 04-05.09.2010.год. одржан је осми сабор паприкара у селу Рутевац-општина Алексинац. Сабор је трајао два дана и био је изложбено такмичарског карактера. Излагачи су били спонзори сабора као и произвођачи паприке.Уз богат културно уметнички програм проглашени су победници у такмичењу за избор најбоље парцеле, најдуже и најтеже паприке. Избор је обављен уз консултације стручног жирија којег су сачињавали:представник института за повртарство из Смедеревске паланке др. Цвикић Дејан, биофлоре Чачак мр. Ивановић Божа и ПСС-а Ниш Ерић Иван дипл.инг.ратарства.

Uvećaj	Uvećaj
Uvećaj	Uvećaj
Uvećaj	Uvećaj

За најбољу башту прво место је заузео Јовановић Миодраг из села Срезовац,друго место Голубовић Саша село Бобовиште,трећепласирани је Ђорђевић Будимир из села Прћиловица.За најуређенију башту награду је добио Славољуб Милошевић из села Букашиновац,за нјдужу паприку награду је освојио Жарко Миленовић из села Вукашиновац,а за најтежу паприку награду је освојио Саша Голубовић из Бобовишта.

U subotu 04.09.2010.godine u prostorijama udruženja "Etno forma" iz Jagodine u okviru projekta"Obuka za rad na razboju-tkanje" ordržana je završna manifestacija .

Uvećaj	Uvećaj
Uvećaj	Uvećaj

Tom prilikom učesnici kursa su izložili svoje radove koje su uradili za vreme obuke. Uručivana su i priznanja o završenoj obuci za rad na razboju.

U petak 03.09.2010. održan dan polja krompira na oglednom polju PSS Pirot - Poljoprivrednoj ekonomiji PSS.

Na ovoj manifestaciji prisustvovali su zainteresovani poljoprivredni proizvođači koji se bave povrtarskom proizvodnjom i krompirom na nešto većoj površini.Poljoprivrednim proizvođačima je prezentovano deset sorata krompira različitih osobina i različitih namena.

Uvećaj	Uvećaj
Uvećaj	Uvećaj

Inače u ogledu je ove godine bilo zasađeno dvadeset sorata ali zbog obilnih padavina u prolećnom delu vegetacije i pojava površinskih voda u oglednoj parceli deset sorti je samo delimično uspelo pa nije prikazano na danu polja.

-Dana 10.09.2010 godine sa početkom od 11h na DEMONSTRACIONOM ogledu  u selo Srbovac opština Zvečan održaće se Dan polja hibrida kukuruza.

Na ovu manifestaciju pozvani su predstavnici instituta čiji su hibridi zastupljeni kao i sva odabrana gazdinstva ratarske i ratarsko-stočarske proizvodnje.

 -Predavač agrotehnike koja je zastupljena u ogledu kao i vremenski uslovi koji su pratili proizvodnju je savetodavac dipl.ing.ratar.Zoran Milosavljević

 -U razgledanju hibrida o novim hibridima govorit će predstavnici instituta.

Dana 03.09.2010. u leskovačkoj Regionalnoj privrednoj komori u saradnji sa slovenačkim partnerom Institutom za aplikativnu biotehnologiju održana je prezentacija na temu:
Trendovi u evropskoj prehrambenoj industriji i njihov značaj za Južnu Srbiju
sa predavačem Aleksandra Krumpak.

Cilj radionice/prezentacije je pružanje informacije svim zainteresovanim o trndovima u prehrambenoj industriji EU, tehnološkoj platformi "Hrana za život do 2010 i dalje" (Food for life 2010 and beyond), šta tehnološka platforma znači za proizvođače hrane i kakav značaj bi to mogao da bude za Južnu srbiju, koja je poznata po prehrambenoj proizvodnji i preradi.

Dana 07.09.2010.godine, PSS Kragujevac organizuje tradicionalnu manifestaciju Dani polja kukuruza, na oglednom polju u selu Veliko Krčmare.
Ove godine na ogledu su zastupljeni noviji hibridi tri proizvođača. Pored domaćih NS i ZP hibrida, prisutni će moći da se upoznaju sa proizvodnim programom kuće Syngenta.
Očekuje se prisustvo predstavnika Ministarstva poljoprivrede, ipn-a, naučnih instituta, predstavnika opština kao i cenjenih proizvođača.

Dana 02.09.2010. Regionalna privredna komora u Leskovcu u saradnji sa slovenačkim partnerom Institutom za aplikativnu biotehnologiju održala je radionicu/prezentaciju na temu:
Inovativne biogasne elektrane Organica - zelena električna energija, organsko đubrivo, eko-gorivo i ekološko rešenje za odstranjivanje organskih otpadaka.

Uvećaj

Uvećaj

Cilj radionice je da svim zainteresovanim pruži praktičnu i stručnu informaciju o konkretnoj mogućnosti za dobijanje "zelene struje" iz elektrana na biogas, koje istovremeno predstavljaju efikasno i ekološko rešenje za odstranjivanje organskih otpadaka i daju nusproizvode u vidu visoko kvalitetnih đubriva ili/ peletiranog goriva kao zamenu za fosilna goriva.
Radionici su prisustvovali svetodavci PSS Leskovac.

Dana 08.09.2010. godine u selu Miloševac u opštini Velika Plana PSS Smederevo organizuje Dan polja kukuruza. Ogled je zasnovan na parceli Živorada Stanojevića u koji je uključeno četiri semenske kuće (Institut za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, Institut za kukuruz Zemun polje, AS Hibridi i Syngenta). Vreme okupljanja posetilaca je 10.30 do 11.30 na parceli, a prezentacija ogleda u nastavku programa. Pozivamo sve zainteresovane da prisustvuju ovom događaju i saznaju nešto više o kukuruzu kralju ratarske proizvodnje kod nas. Tom prilikom prezentovaće se i tehnologija izvođenja ogleda i primenjena agrotehnika.

Dana 08.09.2010.godine Savetodavac PSS Jagodina dipl.ing. Miodrag Simić održaće radionicu na imanju Aranđelović Milana iz Kočinog sela. Tema radionice je "Spremanje silaže od cele biljke kukuruza"

Dana 08.09.2010.godine  u selu Čučale, Opčtina Blace, na gazdinstvu Planić Jovanke, sa početkom u 09.00h, biće održana radionica pod nazivom:

Radionica će biti održana u saradnji sa Područnim centrom za ruralni razvoj  Opštine Blace.

Dana 09.09.2010god. savetodavac PSS Vranje,dipl.ing Nada Lazović-Djoković na gazdinstvu Stamenković Dragana u mestu Vrtogoš, opština Vranje, održaće radionicu sa početkom u 09.00h. Tema radionice: Uzorkovanje zemljišta na oranicama i baštama.

Kvalitet silaže zavisi od vrste i kvaliteta materijala za siliranje (sadržaj suve materije, rastvorljivih šećera i proteina, i morfološkog sastava bilnog materijala), kao i od postupka siliranja.
Kako se tokom procesa siliranja javljaju procesi fermentacije, s jedne, i veliko manipulisanje zelenom masom i samom silažom, s druge strane, nastaju razni gubici, pa silaža nikada ne može biti bogatija hranljivim materijama od biljnog materijala od kojeg je proizvedena. Međutim pravilnom tehnologijom ubiranja, siliranja, skladištenja i izuzimanja iz silo-jama, gubici se mogu svesti na najmanju moguću meru.
Ocena silaže se vrši organoleptički i na bazi hemiske analize. Mada je  prvi metod  vrlo subjektivan, iskusan proizvođač može dosta dobro da oceni kvalitet silirane mase. Povećana aromatičnost silaže se dobija kada je ona propremana u uslovima povećane temperature pri siliranju  (iznad 30 C), i karakterističana je za "karamelisanu" silažu. Boja kvalitetne silaže je žuto-zelena. U dobro pripremljenoj silaži struktura boljaka je ostala očuvana. Ako je silaža sluzava, znači da se vrenje nije odvijalo u željenom pravcu.
Pored hemiskih analiza jedan od najboljih kriterijuma je pH vrednost. Ona treba, kod dobre silaže , da se kreće između 3,5 i 4,2, a vrednosti iznad 5 označava da silaža nije dovoljno kisela. Sadržaj mlečne kiseline, koji givori o obomu vrenja i kvalitetu početnog materijala, treba da je od 1,5 do 6,5% u suvoj materiji. U normalnoj silaži sadržaj sirćetna kiseline kreće se do 5,5% u odnosu na suvu materiju. Veće količine sirćetne kiseline dovode do smanjenog konzumiranja silaže. Previsok sadržaj propionske kiseline ukazuje da je došlo do razlaganja azotnih materija. Njen sadržaj bi trebalo da je u tragovima, ali ako se nađe u koncentraciji od 0,1 do 2 g/kg suve materije, to ukazuje na znatnije razlaganje proteina. U ekstremno lošim silažama, ona može biti i u količini od 15 g/kg. Sadržaj buterne kiseline ne bi smeo da bude viši od 0,05% u suvoj materiji. Veće prisustvo ove kiseline je siguran znak lošeg konzervisanja i nestabilnost silirane mase.

Plamenjaca krastavca (Pseudoperonospora cubensis) U zaštiti krastavca od plamenjace u prvom redu gaje se  tolerantne i otporne sorte i hibridi takođe, u polju se kombinuju  agrotehnicke i hemijske mere. Ipak,  upotreba fungicida se ne može izostaviti koja treba da bude preventivna. Pri proizvodnji rasada, neposredno  posle rasadivanja, u vreme intenzivnog porasta biljke, cvetanja i u pocetku formiranja plodova primenjuju se sistemični fungicidi na bazi metalaxil-a ili propamokarb hidrohlorida koje biljka usvaja i sistemicno transportuje biljnim sokovima. U periodu zrenja koristiese preparati sa kratkom karencom, i to: k. 7 dana:   Bakar Oksid(Blauvit) u količini 0,3-0,5kg/100l vode k.  4 dana:  Azoksistrobin (Quadris) u količini 0,75 l/ha
Fosetil aluminium  (Alliete 80WP, Foliet, Topic) u količini 250-370g/100l vode k. 3 dana:   Famoxadon+cimoxanil (Equation pro) u količini 0,4kg/ha. Navedene fungicide je preporučljivo menjati po tretmanima, a tretman sa Bakarnim preparatom ubaciti kada je moguće ,a raspon između tretmana  diktira berba krastavaca. Najvažnije je da se tretmani obaljaju preventivno i ne dozvoli pojava simptoma bolesti.  

U svetu postoji veliko interesovanje za primenu gljiva u kontroli štetočina, bolesti i korova. Stručnjaci jedne mađarske firme zaslužni su za stvaranje mikrobiološkog preparata Trifender WP, u kojem je aktivna materija gljiva Trichoderma asperellum.Enzimi i antibiotici koje luči trihoderma deluju na miceliju parazitnih gljiva, prouzrokovača bolesti gajenih biljaka, tj. uništavaju njihove spore, ,,kolonizuju '' okolinu korena i štite ga od zaraze.Biološki preparat Trifender, deluje na micelije iz roda Pythium, Phytophthora, Rhizoctonia, Verticillium, Fusarium i Sclerotinia, uništavajući njihove spore.Ta sposobnost da okolinu korena gajenih biljaka štiti od delovanja drugih štetnih gljiva, omogućuje da se biljke iz jedne porodice, koje zaražavaju isti paraziti, gaje u monokulturi. Poseban efekat daje u plasteničkoj i stakleničkoj proizvodnji povrća i cveća, jer praktično dezinfikuje zemljište (svaki kubni metar zemlje iznešati sa tri kilograma Trifendera). Trifender jača koren i povećava habitus biljke, smanjuje stres i poboljšava usvajanje hraniva. Takođe, podstiče klijavost korenastog povrća i poboljšava kvalitet rasada, a koren se duže čuva. Za preventivno prskanje dovoljno je pola kilograma preparata po hektaru, a u monokulturi doza se povećava do 0.8 kilograma u suvom ratarenju. Povrću i cveću u plastenicima i staklenicima odgovara do dva kilograma, dok se na otvorenom smanjuje za pola kilograma. Kada u voćarskoj i vinogradarskoj proizvodnji postoji mogućnost primene sistema za navodnjavanje kap po kap, potrebno je od dva do tri kilograma.

Poznato je da krmače pripadaju poluestričnim životinjama čiji polni ciklus traje 19-20 dana. Polni žar ili polni nemir stočari najčešće nazivaju bukarenje koje traje 3 dana.U toku prvog dana polnog žara vulva krmače je otečena i hiperemična, ali ona beži i ne prima nerasta. Otok vulve nestaje drugog dana,vulva se smanji , a primetna je bistra,rastegljiva estralna  sluz.To su jasni znaci koji ukazuju da je krmaša spremna  za parenje,odnosno da nastupa refleks stajanja. Tada počinje faza požude.Ova faza karakteriše se slabijim apetitom krmača, izraženim nemirom,naskakivanjem jedne na drugu, učestalim groktanjem i najzad parenjem. Dobre rezultate osemenjavanja krmača je mogućno postići samo izborom pravog  optimalnog momenta za osemenjavanje.Taj momenat kao što je pomenuto javlja seu fazi požude,odnosno 12 i 24 časa od nastupanja refleksa stajanja.Krmače u ovoj fazi pokazuju spremnost za parenje i neposredno pretstoji ovulacija. Osemenjavanje krmača i nazimica u fazi požude,tačnije pred ovulacuju daje najbolje rezultate (visok procenat oplođenja i veliki broj prasadi u leglu).Ovulacija kod pomenutih kategorija javlj se prosečno 20-36 časova od početka estrusa,pa je optimalan momenat za osemenjavanje 24 časa od početka estrusa,ili preciznije od nastanka faze požude. Sama faza požude u krmača sastoji se od tri podfaze:početne,vrhunca(intenzivna požuda)i završetka.Faza požude je duža u krmača i osemenjavanje bi trebalo obaviti 18-24 časa,a nazimice 18-24 časova od početka polnog žara.To je najoptimalnije vreme za osemenjavanje krmača i nazimica.Ova faza estrusa ,tj.faza požude utvrđuje se probnim nerastom i lumbalnim testom(pritiskom ruke u slabine krmače) a manifestuje se refleksom stajanja.Krmača je mirna i stoji kao ukopana.Refleks stajanja se najsigurnije otkriva kombinacijom lumbalnog testa i probe sa nerastom.Na velikim farmskim sistemima gde je na raspolaganju veliki broj krmača priplodnih nazimica ove test-probe se vrše ujutru i uveče.Krmače i nazimice koje pokažu refleks stajanja ujutru treba osemeniti istoga dana popodne,Ili uveče ,a one koje pokažu požudu uveče treba osemeniti sutradan ujutru. Nazimice belih mesnatih rasa prvi put se osemenjavaju ili pare kad dostignu polnu zrelost sa 7-8 meseci života i telesnu težinu od 80-100 kg. Praktikuje se da se priplodne nazimice u uzrastu od 5 meseci starosti izdvoje u posebne bokseve i za priplod a potom uzimaju ukoliko pokažu1-2 pravilno ispoljena estralna ciklusa. Krmače se osemenjavaju ili pare nekoliko dana posle zalučenja prasadi od sise.Zavisno od tehnologije gajenja,krmnače doje prasad 3-6 nedelja.Kad se prasad odbiju od sise ,krmače pokazuju estrus za 4-7 dana.Ređe estrus krmače se može javiti i u toku latacije,ili će se javiti ubrzano ukoliko dođe do uginjavanja prasadi u ranoj fazi odgoja na sisi.Involucija polnih organa krmača nastaje dosta brzo posle prašenja (25-30 dana). Krmače i nazimice se osemenjavau dva puta u toku istog polnog žara, tačnije u toku drugog i trećeg dana estrusa.Prvom osemenjavanju se pristupa 12 časova posle otkrivanja estrusa,a drugo osemenjavanje je 24 časova posle prvog. Naime, ovako dvostrukom osemenjavanju se pristupa iz potrebe da bi se sve ovulirane ćelije oplodile, čiji broj može biti i preko 20.Ovulacija krmača trajei desetak časova što je takođe razlog dvokratnpog osemenjavanja u toku jednog estrusa.


Izvor: PSS Padinska Skela

U košnici je prisutno nekoliko vrsti plesni, razvijaju se na larvama uzrokujući njihovo uginuće. Na pojavu plesni u košnici utiču faktori kao što je snaga pčelinjeg društva, čistoća u košnici i povećana vlažnost.
Krečno leglo je bolest poklopljenog legla koji uzrokuje gljivica Ascosphera apis. Uginula larva je u početku bela i mekana , a kasnije postaje svetlo žuta i gnjecava.Zatim se stvrdne i pretvara u mumiju sličnu kreču.Pčele izbacuju uginule larve pred leto košnice, što se lako uočava.
Uzročnik krečnog legla stvara spore koje su vrlo otporne. U zeljištu živi i do
15 godina, gde vodom i vetrom može dospeti u pčelinje društvo.
Prenosi se i preko pčela, prenošenjem okvira iz jedne košnice u drugu, prihranjivanjem sa zaraženim medom i polenom, pčelarskim priborom...
Bolest suzbijamo čuvanjem jakih pčelinjih društava , uz obezbeđenje dobrog provetravanja.Ako  se bolest pojavi na nekoliko okvira sa leglom , potrebno je da ih odstranimo iz košnice, pčelinje društvo sa okvirima preneti
u dezinfikovanu košnicu, a saće sa bolesnim leglom pretopiti i zameniti maticu.
Kameno leglo je zarazna bolest pčelinjeg društva koja napada leglo i odrasle pčele.Uzročnik su više vrsta plesni iz roda Aspergillus.Pčelinje društvo oboli ako uzima hranu u kojoj ima spora plesni.Obolelo leglo pokriveno je žutobelom bojom i kasnije otvrdne. Ove plesni opasne su za ljude i domaće životinje. Sa obolelim pčelinjim društvima pčelar treba da bude oprezan , potrebno je da zaštiti nos i usta vlažnom krpom.
Ako pčele i larve uginjuju u velikom broju , najbolje je pčelinje društvo ugušiti sumporom, a pčele i saće iz plodišta spaliti, a preostalo saće pretopiti.Košnicu dezinfikovati , a med i polen je štetan za ishranu kako pčela tako isto i ljudi.

Pijačari i potrošači ne pamte ovako visoku cenu povrća na pijacama u ovo doba godine,možemo reći da je povrće u proseku poraslo za 20-50% u odnosu na isti period prošle godine.Razlog ovako visokih cena povrća su loši vremenki uslovi praćeni olujnim vetrovima i gradom(ono što nije ubrao, on je oštetio) koji su uništili dobar deo roda i pomerili berbu za desetak dana.Proizvodjaći iz okolnih Vranjskih sela kažu da je rod paradaiza u plastenicima prepolovljen,prošle godine su brali dnevno 250-300kg paradaiza, a na istoj površini ove godine oko150kg.Nešto povoljnija situacija je sa paprikom i ostalim povrćem.Poljoprivrednici i prodavci sada preko viših cena pokušavaju da nadomeste rast troškova i izvuku neku korist za svoj uloženi rad.Iako povrće drži cenu,ipak dolazi do blagog smirivanja cena,jer visoke cene utiću na kupovnu moć tako da je ona slabija.Mnoge domaćice će ove godine odustati od ostavljanja zimnice ili će pak povećati svoj budžet.

Bolesti rena Ren je izuzetna biljka koja čisti ceo organizam, ubrzava metabolizam i trebalo bi da bude češće u ishrani naročito u zimskim mesecima. Koristi se svež koren, koji ima ljut miris i ukus i sveža biljka sa cvetovima. Ishrana bogata renom posebno se preporučuje u ishrani dijabetičara, takođe ren pomaže i protiv umora. Još od srednjeg veka ren se koristi kao lekovito sredstvo, a od njega se prave čajevi, sirupi, oblozi... To je višegodišnja zeljasta biljka, čiji koren se vadi od juna do novembra, a list se bere od maja do oktobra. O bolestima rena ne govori se i ne piše mnogo, iako mogu pričiniti značajne štete biljkama. Najznačajnije bolesti rena kod nas su: bela rđa krstašica (Albugo candida), crna pegavost (Alternaria brassicae), pepelnica (Erysiphe cruciferarum), ređe antraknoza rena (Ascochyta armoraciae), a česta je pojava virusnog oboljenja mozaik rena. Preventivne mere zaštite su pravilna agrotehnika, uništavanje biljnih ostataka posle vađenja rena, uzgoj rena tokom jedne ili dve godine, kidanje i spaljivanje obolelog lišća. Značajna mera je i suzbijanje korova. Protiv bele rđe i crne pegavosti, treba primeniti fungicide na bazi bakra, cineba ili mankozeba, protiv antraknoze rena preporučuje se upotreba fungicida Cirama, dok protiv pepelnice primeniti preperate na bazi sumpora. Pojava virusa sprečava se upotrebom zdravih reznica i uništavanjem lisnih vaši koje prenose zarazu.

Svetlana Šućević dipl.ing.polj.

Racionalni zalivni režim biljaka treba da se bazira na pravilnom određivanju vremena zalivanja, u zavisnosti od zemljišnih i klimatskih uslova, nivoa agrotehnike i osobina gajenih biljaka.
Ukoliko se zalivanje sprovodi češće nego što je potrebno, daje se veća količina vode od potrebne, voda se neracionalno troši i u većini slučajeva dolazi do pojave neželjenih posledica koje prate navodnjavanje (ispiranje hranljivih materija iz oraničnog sloja,  pogoršanje fizičkih svojstava zemljišta, zabarivanje i zaslanjivanje zemljišta, irigaciona erozija i dr.). Nasuprot tome, kada su zalivanja ređa i količina vode je manja od stvarno potrebne za normalan rast i razvoj biljaka, posledice su mali prinosi.
U promenljivim klimatskim uslovima kakvi su kod nas, zbog velikog variranja količine i rasporeda padavina u periodu vegetacije, nemoguće je unapred predvideti šemu zalivanja. Ona se mora prilagoditi konkretnim uslovima zemljišta, vremenskim uslovima i potrebama gajenih biljaka za vodom. Vreme zalivanja treba određivati u toku perioda vegetacije za svaku biljnu vrestu i tip zemljišta. postoji više načina određivanja vremena zalivanja koji se mogu primeniti kod nas:
1. Praćenjem sadržaja vode u zemljištu
2. Praćenjem spoljašnih morfoloških promena na biljkama
3. Prema kritičnim periodima biljaka za vodom
4. Prema turnusima

Svaki iole ozbiljniji proizvođač, bi trebao,pre odluke o podizanju zasada da uradi ekonomsku analizu opravdanosti ulaganja.
Ekonomska analiza investicionog ulaganja treba da sadrži sledeće stavke:
1.Treba imati jasan cilj i program proizvodnje,
2.Treba imati dobru organizaciju proizvodnje,
3.Koristiti različite izvore informacija,pravilno ih primenjivati i poznavati ekonomske odnose i uslove tržišta,
4.Pravilno i na vrema sprovoditi zaštitu,đubrenje,rezidbu i obradu zemljišta,
5.Pravovremeno obavljati berbu,
6.Postizati visok procenat prve klase plodova i optimalno opterećenje po stablu,
7.Obezbediti radnu snagu,koja će obezbediti visoku efikasnost rada u zasadu,
8.Omogućiti ekonomičnu proizvodnju,
Analiza treba da obuhvati i troškove koji prate zasnivanje zasada i to :
-Troškove podizanja zasada (sadnice,radna snaga,gorivo,đubrivo,zaštita),
-Nabavku adekvatne mehanizacije i opreme,
-Postavljanje sistema za navodnjavanje i odvodnjavanja,
-Postavljanje sistema za zaštitu od grada.
Posebnu pažnju treba obratiti na sortiment koji je tražen na tržištu,uzgojni oblik,razmak sadnje.
Vrlo je bitno i obezbediti adekvatan skladišni prostor.
Odluku o investiciji poljoprivrednik donosi sam.ali tek na temelju investicionog plana,na osnovu koga dobijamo ocenu isplativosti investicije,koja je vidljiva iz ovih pokazatelja:
-Profitabilnost investicije
-Vreme povraćaja ulaganja,
-Osetljivost investicije na uslove poslovanja,
-Struktura i izvori finansiranja
Ekonomska analiza je vrlo bitna jer obezbeđuje uvid u investiciju,visinu ulaganja i troškova,i svaki bitan propust pri podizanju zasada se vrlo teško može naknadno ispraviti.

Dipl.ing.Zoran Starinac AE                   
Dipl.ing.Slobodan Jaćimović AE
 
Izvor: PSS Krusevac

Ukoliko je nivo proteina u obroku svinja niži i potrebe za razvoj mišića nisu zadovoljene prirast će biti manji. U tom slučaju jedan dobar deo energije se pretvara u mast: životinje su masnije i utrušak hrane za jedan kilogram proteina se povećava. Suprotno, kada se nivo proteina u obroku povećava, povećava se i prirast i konzumiranje hrane dok se konverzija smanjuje i mesnatost polutki se povećava. Ovo poboljšanje performansi (prirast, mesnatost polutki) se zaustavlja kad nivo proteina bude uvećan toliko da organizam nije više u stanju da vrši sintezu mišićnih vlakana. Na efikasnost korišćenja proteina u obroku ima uticaja i genetski tip svinje tako što mesnatiji tip bolje koristi proteine iz obroka. Pol isto ima uticaja na efikasnost korišćenja priteina. Starost svinje utiče na potrebe u proteinima: sa starošću tovljenika potrebe u proteinima se smanjuju pre svega zbog toga što se masno tkivo povećava u odnosu na mišićno tkivo.

Važnost kvaliteta proteina u ishrani se odnosi na nivo neophodnih aminokiselina u obroku. Neophodne amino kiseline imaju veliki uticaj na prirast i kvalitet polutki tovljenika. Isti nivo proteina u obroku ne mora da znači i isti prirast životinje. Da bi se ostvarila sinteza mišićnih vlakana u obroku moraju biti prisutne sve neophodne aminokiseline. Ali kao i kod nivoa proteina poboljšavanje performansi je limitirano i postoji optimum u ravnoteži između aminokiselina u obroku tako da višak iznad tog optimuma ne donosi nikakvu korist, naprotiv, prirast se smanjuje a povećava trošak.

 
Boban Rosić,dipl.inž.poljop.

Izvor: PSS Krusevac

U domaćinstvu Simović Obrada iz Paštrića savetodavac PSS Valjevo dipl. ing. Slavica Petrović održala je radionicu na temu: „Priprema silaže od cele biljke kukuruza“.

Uvećaj

Uvećaj

Cilj radionice bio je određivanje momenta siliranja prema fiziološkoj zrelosti biljke u brdsko-planinskim uslovima (> 500 m n.v.). Značaj: Pravovremenom kosidbom biljke kukuruza obezbediće se optimalni uslovi za pravilno odvijanje procesa kišeljenja pokošene mase kukuruza i stvaranja anaerobnih uslova radi dobijanja što kvalitetnije silaže koja će se koristiti u ishrani goveda i ovaca.

Dana 06.09.2010godine, održana je radionica na temu"postavljanje tabli, obeležavanje hibrida kukuruza i merenje prinosa kod ranijih grupa zrenja."

Uvećaj

Uvećaj

Gajenje većeg broja hibrida kukuruza ima za cilj da se utvrdi koji hibridi kukuruza mogu da uspevaju u sušnim uslovima na području Jablaničkog okruga.Zastupljeni su hibridi grupe zrenja od 300-700.Radionica je održana na parceli poljoprivredne škole u Leskovcu. Aktivno učešće u radionici uzeli su 6 učenika ove škole.

Dana 06.09.2010. savetodavac PSS Agroznanje Zaječar Slavica Kodžopeljić dipl.ing.ratarstva održala je radionicu sa početkom  u 9h na imanju Mihajlović Divčana u naselju Višnjar, opština Zaječar.Tema radionice je “ Berba i čuvanje paprike”.
Početak berbe zavisi, pre svega, od temperaturnih uslova, intenziteta osunčavanja, načina proizvodnje i sorte. Berbu paprike treba obaviti po sunčanom vremenu posle rose, nikada neposredno posle kiše, jer se vlažni plodovi lako zagrevaju, plesnive i trule. Berba se najbolje izvodi oštrim makazama, plod mora sa plodnom drškom da se odvoji od grane. Ambalaža za branje mora da bude napravljena od plastike, da bi se brzo očistila i mora da pruži zaštitu od nagnječenja i povreda. Proizvođač Mihajlović Divčan je usled ekonomske isplativosti proizvodnju paprike podelio na proizvodnju venčare paprike i proizvodnju paprike ajvaruše. Zbog određene potrebe u preradi plodove bere u fiziološkoj zrelosti, kada dobiju crvenu boju. Bilo je prisutno 5 proizvođača.

Uvećaj	Uvećaj
Uvećaj	Uvećaj

Zaključak je da PSS Zaječar – Agroznanje kroz uspešnu saradnju  sa proizvođačem Mihajlović Divčanom ukazuje na značaj primene  svih neophodnih mera nege i zaštite  radi uspešne  proizvodnje paprike a samim tim i dobijanja kvalitetnih plodova koji će biti konkurentni na tržištu i ostvariti dobru cenu prilikom prodaje.  


Izvor: PSS Zajecar

U ponedeljak 06.09.2010. godine savetodavac PSS Jagodina dipl.ing. Milanka Miladinović održala je radionicu sa temom "Određivanje početka žetve soje i procena prinosa". Radionica je održana na gazdinstvu Mijailović Aleksandra u selu Ribare sa početkom u osam časova.

Uvećaj	Uvećaj
Uvećaj

Cilj radionice je bio da se izlaskom na parcelu zasejanu sojom, utvrdi trenutno stanje kao i početak žetve. Takođe je uvidom sa terene utvrđena i procena prinosa useva, a kod koga možemo očekivati prinos koji će biti iznad prosečnog.

Radionici je prisustvovalo šest proizvođača.

U ponedeljak 06.09.2010. godine savetodavac dipl.ing. Živomir Nikolić, održao je radionicu u Stragarima, opština Trstenik, na gazdinstvu Brzaković Slavka. Tema radionice je bila: Klasiranje i priprema plodova jabuke za tržište, a radionici je prisustvovalo 6 poljoprivrednih proizvođača.

Dana 06.09.2010. godine savetodavac dipl.ing. Dragan Gunjak, održao je radionicu u Strojincima na gazdinstvu Jotić Bratislava. Tema radionice je bila: Priprema silaže od kukuruza, a radionici je prisustvovalo 8 poljoprivrednih proizvođača.

U subotu 04.09.2010. godine savetodavac PSS Jagodina Dejan Jocić odrzao je radionicu na imanju Navipa sa početkom u 8 časova. Tema radionice le bila berba i transport grožđa. Radionici je prisustvovalo pet prizvođača kojima je ukazano na momenat i način  berbe grožđa  (vinske sorte), kao i na značaj brzine transporta od mesta berbe (vinograd) do preradnog mesta (podrum).

Uvećaj	Uvećaj
Uvećaj	Uvećaj

Naime grižđe bi trebalo što brže i efikasniji transportovati do mesta gde će se obavljati proces prerade.