Fiziološki poremećaj kod krompira

Više
10 avg 2017 20:46 #29202 od PSSS Leskovac
PSSS Leskovac je napravio novu temu: Fiziološki poremećaj kod krompira
Šuplje srce
Simptomi šupljeg srca ne mogu se uočiti spolja na krtolama krompira. Početni simptomi se uspoljavaju u vidu malih pega braon boje bliže centru krtole. Vremenom ove pege se povećavaju i postaju šupljine. Veličina ovih šupljina varira i uglavnom se od centralne šupljine pojavljuju pukotine. Oko ivice šupljine nalazi se tkivo koje je rozikaste boje, a kasnije postaje braon boje.
Smatra se da ova promena na krtolama krompira nastaje usled uslova koji prouzrokuju veoma intenzivan rast i razvoj. Neke krtole koje imaju više od jedne šupljine crne boje raspoređene po celom tkivu, često su bile izložene ekstremnim temperaturama. Veoma visoke temperature tokom razvoja, skladištenja ili transporta ili pak povrede koje nastaju prilikom hlađenja krtola, mogu prouzrokovati pojavu šupnjeg srca kod krompira.
Mere zaštite:
1 Sprečavati nagli i nejednak porast krtola,
2 Praktikovati uništavanje cime na vreme da bi se sprečio prekomeran porast krtola,
3 Krtole vaditi po potpunom uništavanju cime, da bi se smanjilo vreme izlaganja visokim temperaturama do kojih može doći u tom periodu,
4 Primenjivati adekvatne količine đubriva i vode za zalivanje,
5 Tokom skladištenja i transporta omogućiti odgovarajuću cirkulaciju vazduha koja sprečava pojavu visokih temperatura.


Crno srce
Spolja na krtolama ne uočavaju se nikakve promene. U retkim slučajevima može doći do pojave ružičastih ili crnih vlažnih mrlja na površini krtola. Karakterističan simptom unutar krtole je potamnjivanje tkiva – sivocrno do mastilocrne boje. Ovakva boja je uglavnom ograničena na centar (srce) krtole, ali se u nekim slučajevima može proširiti do pokožice.
Tkivo sa promenom boje je uglavnom ograničeno u odnosu na zdravo tkivo, i kada se tkivo isuši postaje čvrsto i kožasto. U obolelim tkivima se u poodmaklim fazama tkivo isuši, skuplja i formira šupljine. Ako se krtole seku neposredno pre povređivanja, boja tkiva
je normalna. Neposredno po dospevanju u dodir sa vazduhom, tkiva postaju rozikasta, potom siva, ili braonkasta i konačno crna.
Do pojave crnog srca dolazi kada izvor kiseonika za potrebe unutrašnjih tkiva koristi brže nego što je mogućnost dotoka kiseonika. Uslovi koji mogu uticati na pojavu crnog srca mogu se javiti prilikom poplavljivanja polja ili kada je temperatura zemljišta ekstremno visoka, u skladištu kada je loša ventilacija,u transportu kada se krtole pregrejavaju, ili u uslovima produženog skladištenja na temperaturama oko 0 0C. Pojava crnog srca se može pojaviti kada su krtole izložene temperaturi 41-43 0C 2 sata.
Mere zaštite:
1 Prilikom skladištenja izbegavati visoke temperature i obezbediti dobru ventilaciju,
2 Prilikom transporta ne dozvoliti porast T iznad 16-21 0C,
3 Ne skladirati krompir u gomile visine preko 2 metara ako nema dobre aeracije,
4 Tokom vađenja krompira uklanjati krtole što većom brzinom iz toplih, lakih zemljišta,
5 Uklanjati krtole krompira sa zemljišta odmah, ukoliko se vađenje krompira obavlja pri toplom vremenu.


Nitavost klica
Nitavost klica krompira javlja se usled nepovoljnih temperaturnih uslova u zemljištu krajem vegetacije (temperatura preko 29 0C). Na krtolama se primećuju normalno razvijene klice, ali se zapažaju i nitave klice
Mere zaštite:
1 Tokom procesa sadnje koristiti fiziološki mlado seme,
2 Prilikom sadnje krompira koristiti zdrave krtole, odbacivati krtole sa nitavim klicama,
3 Održavanje optimalnih temperaturnih uslova i vodnog režima u zemljištu.


Sekundarne krtole
Ukoliko se duže skladišti krompir na visokim temperaturama, ali i ukoliko se krtole sade u hladnom zemljištu može doći do prelivanja sadržaja iz glavne krtole u manje krtolice
Mere zaštite:
1 Čuvanje krompira u skladištima gde su optimalni uslovi,
2 Naklijavanje i sadnja krompira u optimalnim rokovima,
3 Kod osetljivih sorti sadnju obavljati nekoliko dana nakon sadnje neosetljivih sorti.


Oštećenje periderma
Ukoliko se otpočne sa vađenjem nedovoljno zrelih krtola krompira, zbog prevremenog prekida vegetacije dolazi do oštećenja pokožice krtole krompira (periderma). Takve krtole u skladištu su podložne češćim zarazama od strane gljiva i bakterija
Mere zaštite:
1. Krtole sa oštećenim peridermom u početku skladištenja ne čuvati na temperaturama manjim od 15 stepeni prvih 7-10 dana kako bi došlo do zacelivanja rana.


Uvećane lenticele
Ukoliko dođe do uvećanih lenticela na krtolama krompira uočavaju se sitne male tačkice koje predstavljaju prirodne otvore za disanje krtola - lenticele. Kada su optimalni uslovi u zemljištu za razvoj krompira, one su sitne, gotovo jedva vidljive. Međutim, na izuzetno vlažnom i sabijenom zemljištu, zatim kada je slaba obezbeđenost zemljišta kiseonikom, lenticele se mogu uvećati. Tako uvećane lenticele predstavljaju mesta gde mogu prodreti mnogi patogeni izazivači bolesti
Mere zaštite:
1 Prilikom sadnje krompira koristiti zdrave krtole,
2 Održavati optimalnu temperaturu, vodni režim u zemljištu i dobru aerisanost zemljišta.


Oštećenja od visokih temperatura i svetlosti
Ukoliko dolazi do dužeg delovanja jake sunčeve svetlosti na lišće, stabljike i krtole krompira javljaju se opekotine tkiva, a dolazi i do gubitka turgora tkiva. Nakon toga pojavljuju se braonkaste pege nepravilnog oblika. Napadnuto tkivo je najpre meko,a potom truli. Napred navedene promene dešavaju se i pri dužem delovanju visokih dnevih temperatura i pri niskoj vlažnosti vazduha, pri visokim temperaturama zemljišta, kod slabo ogrnutog krompira i ukoliko se vadnja obavlja pri visokim temperaturama i pri jakom suncu


Oštećenja od niskih temperatura
Kasni prolećni mraz (- 2 0C) može oštetiti krompir, a ponekad i u potpunosti uništiti usev krompira, u zavisnosti od dužine trajanja mraza. Mlađe biljke se mogu regenerisati, ali će rast i razviće biti usporenije, tako da će prinos biti manji. Ako je krompir slabo ogrnut može da izmrzne pri temperaturi zemljišta od -1,7 0C.
Kod takozvanog „prehlađenog krompira“ dolazi do transformacije šećera i otpuštanja vode, krtole postaju mekše, imaju sladunjav ukus zbog većeg sadržaja prostih šećera. Ukoliko se krompir skladišti na temperaturama nižim od - 2 0C može doći do ove pojave


Krastavost lišća krompira
Razni abiotski faktori mogu izazvati fiziološke poremećaje kod krompira. Kada je visoka relativna vlažnost vazduha dolazi do pojave krastavosti (bobičavosti, edema) na lišću krompira


Nedostatak hranljivih elemenata
Da bi se krompir pravilno razvijao potrebna je izbalansirana ishrana mineralnim đubrivima u optimalnim količinama. Ukoliko se pojavi nedostatak ili višak nekog od hranljivih elemenata, dolazi do određenih problema u procesu proizvodnje krompira i isti se mogu manifestovati na biljkama.

Azot - Nedostatak ovog hranljivog elementa odražava se na smanjeni porast, razvoj i izgled biljke. Biljke postaju bledunjave, dolazi do smanjenja nadzemne mase, pa samim tim i roda. Veće količine azota potenciraju stvaranje veće nadzemne mase, ali time usporavaju formiranje krtola. Dolazi do produženja vegetacionog perioda, a veća bujnost izaziva veću osetljivost na mnoge biljne bolesti, dolazi do smanjenja sadržaja suvih materija i skroba, većih količina šećera, tako da se takav krompir teže čuva u skladištu

Fosfor - Usled nedostatka fosfora biljke krompira dobijaju tamno zelenu boju i bez sjaja su na listu. Kada je nedostatak fosfora u vrlo jakom procentu zapažaju se braonkaste pege po obodu lista, a dešava se i da su biljke niže u porastu

Kalijum - Krompir je kultura koja dosta iznosi kalijum iz zemljišta. Nedostatak kalijuma na krompiru izraženiji je u drugom delu vegetacije a manifestuje se pojavom tamno zelene boje mezofila lista i žućkaste do tamnosmeđe boje oboda lista. Ispod promenjene boje tkiva dolazi do njegovog izumiranja. List se uvija i dobija grubu površinu. Krtole su osetljive i teže se

Magnezijum - Usled nedostatka magnezijuma biljke krompira dobijaju bledožutu boju i dolazi do žućenja donjeg lišća. Deo lista između nerava menja boju u svetložutu, po obodu lišće ostaje zeleno i vremenom postaje lomljivo
Gvožđe - Usled nedostatka gvožđa dolazi do pojave hloroze. Ona se najpre javlja između lisnih nerava, a kasnije zahvata ceo list koji poprima limun-žutu boju, a ponekada i belu boju. Može doći i do prevremenog opadanja listova,što utiče na smanjenje prinosa
Mangan - Nedostatak mangana na krompiru izaziva promene na vršnom, mladom lišću koje se uvija. Tkivo između nerava postaje žućkasto i sa mnogobrojnim crnim,nekrotičnim tačkama duž nerava. Kada je jači nedostatak mangana lišće se suše i opada

Suvišak hranljivih elemenata
Višak hranljivih elemenata može biti vrlo toksičan za krompir. Preobilno đubrenje NPK može izazvati nekrozu lišća i uginjavanje biljaka krompira.


Savetodavac za zaštitu bilja
Mr Gordana Jovanović

Molimo vas Prijava ili Napravite nalog da se pridružite konverzaciji.

Vreme kreiranja strane: 0.291 sekundi