Moderatori: Administrator, Aleksandar Tomovic, dr Dragan Rahovic, dr Milovan Pusic, dr Slavica Colic, dr Janja Kuzevski, mr Nataša Tolimir, dr Rade Jovanovic, mr Gordana Jovanović, Ana Kovacevic, Verica Savić
Registrovan(a): ned Apr 12 2009, 11:54am Odgovora: 451
Sadnja jagode se može vršiti u leto, od kraja juna do polovine avgusta (optimalno vreme za naše uslove), zatim u toku jeseni (septembar, oktobar) ali samo sa dobro razvijenim živićima i u zaštićenom prostoru, u protivnom može doći do izmrzavanja zimi i podbačaja roda naredne godine. Moguća je i prolećna sadnja ali se ne preporučuje, izuzev stalnorađajućih sorti koje se sada u proleće kako bi dale rod tokom leta i jeseni.
Uzgoj jagode kod nas karakteriše uglavnom proizvodnja na otvorenom. Vek trajanja jagode na otvorenom tj. njivskom gajenju je tri do četiri godine. Da bi se dobio kvalitetan plod i obilan rod mora se voditi računa o pravovremenoj i kvalitetnoj negi, a to je upotreba sortno čistog, kvalitetnog i zdravog sadnog materijala, zatim dobro pripremljeno i usitnjeno zemljište za sadnju, đubrenje - kako osnovno đubrenje tako i tokom vegetacije (prihrana). Gajenje na otvorenom može biti na golom zemljištu (što je odlika zastarelog načina proizvodnje i ne može se koristiti za sve sorte, pogotovu one slabije bujne i osetljive na sušu) i gajenje na foliji. Gajenje na foliji pruža mnoge prednosti: zadržava se vlaga i toplota, sprečava rast korova, bolji rast i prinos, ranije sazrevanje plodova i nema kontakta plodova sa zemljom.
Sadnja jagode u bankove i dvostruke redove je pokazala više prednosti nego sadnja u na ravnom i u proste redove. Formiranje bankova poboljšava dreniranost i bolju zagrejanost zemljišta, bolji je protok vazduha, a praktična strana se ogleda u lakšem izvođenju svih radova u toku eksploatacije zasada.
Dobra priprema zemjlišta je presudna za uspešno zasnivanje zasada u voćarstvu, pa ni kod jagode nije izuzetak. Pripremu zemljišta početi bar mesec dana pre sadnje (u zavisnosti od stanja zemljišta) i treba biti zasnovano na agrohemijskoj analizi zemljišta. Jagodi odgovaraju zemljišta koja imaju dobru prozračnost i koja ne zadržavaju mnogo vode, rastresita, plodna humusna zemljišta, blagokisele reakcije (pH=5,5-6,5). Sa parcele treba ukloniti zaostale žile korova i druge biljne ostatke, zatim kamenje i sl. što se može naći a može oštetiti foliju (tokom postavljanja ili kasnije u toku eksploatacije). Zemljište treba izorati na dubini od 30-40 cm (čime se unosi i prethodno određena količina đubriva). Nekoliko dana pre sadnje zemljište treba maksimalno usitniti setvospremačem, rotofrezom ili sl., kako bi olakšali sebi sadnju, a samim tim i poboljšali uslove prijema živića.
Postavljanje folije se može vršiti mašinski ili ručno, a otvor za sadnju živića može biti fabrički određen na odgovarajućem rastojanju ili se ručno pravi nakon postavljanja. Folija može biti različite boje (najbolje rezultate kod nas daju crne i srebrne folije) i debljine ne manje od 50 mikrona. Jagodu ne saditi na zemljištu gde su prethodno bile višegodišnje drvenaste kultura (takvo zemljište „odmoriti“ nekoliko godina), a ne odgovaraju joj ni paprika, paradajz, krompir kao predkulture. Pre sadnje živiće potopiti u vodu do 24 časa (kako bi se osvežile), potom u rastvor fungicida (zbog dezinfekcije), a zatim prekratiti koren za 1/3 i otkloniti suvo i oštećeno lišće. Pri sadnji sadnice postaviti tako da centralni pupoljak bude neposredno iznad površine zemljišta.
Dalje mere nege se sastoje u prihrani, zaštiti, zakidanju stolona, uništavanju korova (ručno ili mašinski). Biljci je u ovom periodu naročito potreban azot i fosfor zbog porasta vegetativne mase i razvoja korena. Zakidanje stolona je obavezna mera, obzirom da oni iscrpljuju biljku. Nakon sadnje mogu se pojaviti cvasti koje se uklanjaju. Cvasti se mogu ostaviti ako je sadnja obavljena na vreme u leto i sa kvalitetnim sadnim materijalom i ako postoji ekonomska opravdanost za to.
