Registrovan(a): Sre Maj 06 2009, 08:18am Odgovora: 125
Što se tiče plodnosti, poslednja urađena merenja su pokazala da je kvalitet zemljišta raznovrstan, ali je izvesno da bi zemljište bilo mnogo plodnije da se redovnije koristilo mineralno đubrivo. U protekloj deceniji izostajale su i mere hemijske melioracije kao što su unošenje kreča na kiselim zemljištima radi smanjenja kiselosti, ili obogaćenje organskim đubrivima koja poboljšavaju produktivne osobine zemljišta. Istraživanja Instituta za zemljište su pokazala da region istočne i zapadne Srbije ima vrlo kiselo zemljište koje nema veliku plodnost, i gde je potrebna hemijska melioracija. U centralnoj Srbiji najboljeg kvaliteta je zemljište u rečnim dolinama, dok je u Vojvodini plodnost daleko veća, i zbog toga što su se redovnije koristila veštačka đubriva.Rezultati ispitivanja supstitucione kiselosti potvrđuju činjenicu da u Srbiji dominiraju zemljišta kisele reakcije. Od ukupnog broja ispitivanih uzoraka oni sa ekstremno kiselom reakcijom ( pH<4 ) zastupljeni su sa 13%, jako kiselom reakcijom (pH 4.0-4.5) sa 17%, srednje kiselom (pH 4.5-5.5)sa 30%, slabo kiselom (pH 5.5-6.5) sa 22% i neutralnom i alkalnom reakcijom (pH>6.5) sa 18%. Najkiselija zemljišta locirana su na različitim teritorijama ispitivanja. Znatni kompleksi nalaze se u Kolubarskom basenu, Jadru i Pocerini kao i u centralnom delu Šumadije. U istočnoj Srbiji jako kisela zemljišta se javljaju i na nižim nadmorskim visinama ali i na višim delovima terena, a u okolini Borskog rudnika zemljište je oštećeno i zakišeljeno sumpornim gasovima. U centralnom i južnom delu kisela zemljišta su zastupljena u delu od Gledićkih planina ka Kopaoniku i od Kruševca preko planine Jastrebac do Leskovca. Veće površine jako kiselih zemljišta nalaze se u Južnoj Srbiji, naročito južno od Leskovca. Pojedine površine u Leskovačkom i Vranjskom polju, kao i okolna brda imaju izraženu kiselost zemljišta. Može se zaključiti da je većina jako kiselih zemljišta rasprostranjena u planinskom području, gde preovlađuje kiseli matični supstrat. Gubitak kreča iz zemljišta Kalcijum je sastavni deo raznovrsnih i mnogobrojnih stena, pa zbog toga postoje i različiti tipovi zemljišta, nejednaki po svojoj poljoprivrednoj vrednosti. Ako u zemljištu vladaju povoljni uslovi koji onemogućavaju rastvaranje njegovih jedinjenja on se zadržava i utiče na osobine zemljišta koje se formira na tom mestu. Međutim, događa se u većini slučajeva da kalcijum ne ostane na mestu već se gubi. Na taj način postaju zemljišta kisele reakcije čija je pH vrednost ispod 5 a ne retko i manje. Obilni vodeni talozi i toplota ubrzavaju raspadanje stena i rastvaranje izdvojenog kreča, pri čemu se kalcijum u obliku rastvora gubi: 1. Spiranjem ili erozijom sa blažih nagiba (oko 140 kg/ha godišnje) 2. Ispiranjem i premeštanjem u dublje slojeve (od 140-370 kg/ha godišnje). Pored navedenog, smanjenje količine kalcijuma nastaje i zbog toga što ga biljke-usevi koriste za svoj razvoj. Tako je ustanovljeno da godišnje sa jednog hektara različite biljne vrste utroše sledeće količine: 1. Lucerka ………………….....do 280 kg 2. Detelina ……………….…...210-250 kg 3. Povrtarske kulture…………..30-135 kg 4. Šećerna repa…………………..…85 kg Osim gajenih biljaka veliki potrošači kalcijuma su i korovske vrste.
Predlog za koleginicu: napravite krečnu "čorbu" od onoga što planirate da predložite kao količinu koja se unosi u zemljište za popravak pH. Staviti je u cisternu za osoku i rasturiti po parceli. Kreč koji je razmućen trebao bi da se spira zajedno sa vodom, zavisi od karakteristika zemljišta, do određene dubine. To ponoviti više puta, tj. razdeliti planiranu količinu kalcijum-karbonata u više puta. Ako to zaoremo nemamo dobar raspored maerijala. I da moše da se ore do 30 cm, neka bude 25cm, najveća količina kalcijum-karbonata ostaje u zoni od oko 17-22cm, primera radi. Površinski sloj je siromašan a u njemu se polaže seme i počinje razvoj korena. Pa zašto da ne probamo na gore predložen način. To možete da radite i kao mali ogled prateći promene pH po dubini, koristeći rastvor i suvi CaCO3.
