Peršun se gaji zbog zadebljalog korena i aromatičnog lišća koje se koristi kao dodatak jelima.Razlikuju se dva varjateta lišćara :postoje sorte sa normalnom građam lišća,sličnom onoj kod korenjaša,i sorte kovrđžavog lišća.U prvoj godini života peršun razvija koren i lisnu rozetu,a u drugoj cvetonosno stablo i seme.Sorte korenjaša u prvoj godini formiraju koren konusnog oblika,zbog kojeg se gaje ,dok lišćari obrazuju vretenasto-žiličast,(razgranat) korenov sistem tako da se gaje isključivo radi lišća.Korenjaši se više gaje jer se pored korena od njih koristi i list.Peršun niče na temperaturi od 2C optimum je oko 20 C a za rast listova i korena optimalna temperatura je oko 18 C. Otporniji je na niske temperature od mrkve.Mlade biljke mogu da podnesu mrazeve od minus deset stepeni a u fazi obrazovanog zadebljalog korena i minus dvadeset stepeni celzijusa pa uspešno prezimljava.Peršun je biljka dugog dana sa povećanim zahtevom za svetlošću.Otporniji je na nedostatak vode od mrkve jer ima i jači korenov sistem.Najviše vode zahteva u fazi nicanja i intezivnog rasta lisne rozete,pa se zaliva 3-4 puta u vegetaciji.Kod lisnatog peršuna posle svakog skidanja listova neophodno je zalivanje.
  Peršun najbolje uspeva na srednje lakim strukturnim i plodnim zemljištima gde se koren razvija a ne uspeva na teškim i kiselim zemljištima.Optomalna vrednost  pH je 6-8.Gaji se na drugom mestu u plodoredu posle vrste koje se đubre organskim đubrivom ili leguminoza.Lisnati peršun uspešno se gaji i na prvom mestu u plodoredu uz neposredno đubrenje organskim đubrivima.Osnovna obrada na dubini 25-30 santimetara obavlja se u jesen a prolećna priprema zavisi od tipa zemljišta.S obzirom na sitno seme najznačajnija je kvalitetna predsetvena priprema koja omogućava brzo i ujednačeno nicanje peršuna.Peršun zahteva slične količine đubriva kao mrkva.Peršun za prinos od 10t/ha usvaja 30 kgr azota,10 kgr fosfora i 40 kgr kalijuma najčešće se đubri sa 80-120 kgr azota,80-100 kgr fosfora i 100-140 kgr kalijuma /ha.Peršun lišćar zahteva više azota pa se njegova količina povećava i do 140 kg/ha.Setva se obsvljs rano u proleće ili pred zimu na dubinu 2-2,5 santimetarai to u redove sa razmakom od 20-30 sm.Najbolja je setva u široke redove (10 sm)sa 70-80 biljaka /m kvadratni.
U proizvodnji peršuna primenjuju se sve mere nege :kultiviranje,prihranjivanje zalivanje i zaštita useva.Veoma je značajno da se u fazi nicanja spreči pojava pokorice i zato se primenjuje valjanje lakim valjcima.