Moderatori: Administrator, Aleksandar Tomovic, dr Dragan Rahovic, dr Milovan Pusic, dr Slavica Colic, dr Janja Kuzevski, mr Nataša Tolimir, dr Rade Jovanovic, mr Gordana Jovanović, Ana Kovacevic, Verica Savić
Registrovan(a): Uto Maj 05 2009, 02:23pm Odgovora: 491
„Ako januar nije u snegu, teško njivi, dolu i bregu“, jer ono što mogu da urade niske temperature ne može da završi nijedna agrotehnička i hemijska mera. Pošto su u toku niske temperature i nepovoljni uslovi za rad u vocnjacima, potrebno je odraditi neophodne poslove pre kretanja vegetacije. Prethodnih godina na košticavom voću bio je prisutan problem monilije, rogaca šljive i kovrdžavost lista breskve, dok na jabučastom voću čađava krastavost, pepelnica i bakteriozna plamenjača. Krajem zime, a pre kretanja vegetacije neophodno je obaviti zimsko prskanje voćaka, ali pre nego što se krene sa ovim prsknjem potrebno je da se vocnjak prvo oreže, odstraneosušene i polomljene grane, mumificirani plodovi i da se sve to obavezno iznese iz voćnjaka i pomogućstvu spali. Kod jabučastih voćnih vrsta posebno treba obratiti pažnju na osušene grane i rak rane, jersa ovih mesta postoji mogucnost širenja bolesti, a posebno bakteriozne plamenjače. Tek po završetku rezidbe treba pristupiti zimskom prsknju vocaka. Stabla i grane treba „okupati“ sa svih strana odgovarajucim pesticidima. Tecnost kojom setretira voce treba da se sliva niz stablo. Za ove radove u vocnjaku je neophodno tiho, suvo vreme ida temperatura vazduha bude preko 8 stepeni kako bi došlo do dobrog prijanjanja pesticida na tretirane delove biljaka. Količina tečnosti na treba biti manja od 1000 litara po hektaru. Najbolji rezultati postižu se kada se prskanje voća obavi neposredno pred kretanjevegetacije, a to je u drugoj polovini februara ili pocetkom marta meseca. Košticavo voce, malinu ikupinu treba tretitati nešto ranije. Naravno, sve ovo zavisi odgodine, pa je tacno vreme tretitanja potrebno odrediti redovnim obilaskom voćnjaka i praćenjemvremenskih prilika.Zimskim tretiranjem voćnjaka suzbijaju se prezimljavajuće forme nekih štetnih insekata kao ibolesti. Gotovo da i nema voćne vrste na kojoj zaštita protiv štetnih organizama sprovedena tokom zime neće biti od manje ili veće koristi. Posebno treba obratiti pažnju na tretiranje breskve, jer kovrdžavost lista bteskve možemo uspešno suzbiti u vreme bubrenja pupoljaka, a nikako kada se pojave prvi simptomi. Kako je jabuka prošle godine dobro rodila postavlja se pitanje koliko je formirano rodnih pupoljaka, pa sa rezidbom ne treba žuriti dok se cvetni pupoljci dovoljno neizdiferenciraju kako bi smo rezidbom dobili optimalan rod i dobar kvalitet.
Registrovan(a): Sre Maj 06 2009, 08:26am Odgovora: 455
PREDSTOJEĆI RADOVI U VOĆNIM ZASADIMA
Ukoliko vremenske prilike dozvole, temperature vazduha iznad 0 stepeni, kao i vreme bez ili sa malo snega, moguće je tokom narednog perioda uraditi dobar deo poslova u voćnim zasadima. Na taj način proizvođači rasterećuju sebe dela poslovau najvećem špicu radova tokom proleća, a blagovremenim radovima utiču na povećanje prinosa i kvaliteta plodova u tekućoj godini. Tokom narednog perioda mogu se raditi sledeći poslovi u voćnjacima: - rezidba, - djubrenje zemljišta, - prskanje krošnje krečnim mlekom, - obrada zemljišta. REZIDBA VOĆA
Rezidba voća obavlja se do početka vegetacije. Opasnosti od izmrzavanjagrančica i pupoljaka nema pri ranoj rezidbi jabučastog voća, čak je i za preporuku da se rezidba u zasadima gde ima prisutne ervinije /bakterijsko oboljenje koje izazivasušenje lišća grančica i grana, a koje se raspoznaje po prisutnom sasušenom listuna letorastima tokom cele zime/ obavi na temperaturama ispod nule. Razlog je što bakterija na niskim temperaturama nije aktivna i što pri rezidbi ne treba raditi dezinfekciju niti makaza niti preseka. Rezidbu obolelog letorasta ili grane obaviti na 20-30 cmispod sasušenog dela, najbolje na neku zdravu bočnu grančicu. Obaveza je da takve orezane grane se sakupe i odmah unište paljenjem – vatrom.Ukoliko su mlada voćna stabla, tek u formiranju oblika, pogotovu ako se radi o nisko stablašicama u gustoj sadnji, a da zasad nije ograđen pletenom žicom radi zaštite od zeca, preporuka je da se rezidba odloži do pred sam početak vegetacije. Razlog je u mogućnosti oštećenja grančica i pupoljaka na nižim grančicama, koje može da bude naročito veliko privisokom snegu, gde i pri eventualnim oštećenjima od zeca imamo veću mogućnost izbora grana za rezidbu. Osnovni principi rezidbe se razlikuju kodformiranja oblika, pre stupanja u rod, rezidba u punom rodu i na kraju kod podmlađivanja voćaka, a dati su u prilogu.Tokom formiranja uzgojnog oblika osnovno pravilo je da se rezidba i odstranjivanje prirasta svede na minimum, a da se povijanjem grana dovođenjempod ugao od 45 pa i do 90 stepeni, kod nekih uzgojnih oblika i do 120 stepeni. Ovo ima za cilj da se voćka što pre uvede u rod, a sve u cilju što rentabilnije proizvodnje. Povijanje letorasta je najlakše u vreme porasta l0-15 cm, dok još osnova nije počela sa odrvenjavanjem, što se vrlo efektno čini čačkalicama. Ukoliko se to ne uradi u tom vremenu naredne godine moraju se koristiti ili štipaljke ili razni tegovi za dovođenje letorasta u željeni položaj.Letorast koji je u približno horizontalnom položaju kod koštičavog voća daje rod u narednoj godini, a kod jabučastog najčešće formira naredne godine rodne grančice i rodne pupoljke. Prirasti koji su nam suvišni za formiranje oblika, uklanjaju u celosti, nikako se ne prekraćuju. Njihovim prekraćivanjem samo se potenciraju još bujniji letorasti iz ostavljenih pupoljaka na jednogodišnjem letorastu. Formiranje uzgojnog oblika najčešće traje 4 godine.Postoji veliki broj uzgojnih oblikau voćarstvu kod nas. Najčešće se sreću u praksi: vaza, piramida, poboljšana piramida, vretenasti žbun i vitko vreteno.Rezidba u rodu je specifična kako za pojedine voćne vrste tako i sorte u okviru vrsta i za uzgojne oblike. Uglavnom se rezidba u rodu svodi na održavanje uzgojnog oblika, na usklađivanje rasta i rodnosti, čime se obezbedjuje duži životni vek voćke, redovnije rađanje i rentabilna proizvodnja kroz visok i prinos i kvalitet plodova.Rodne grančice kod jabučastog voća su: rodni kolači, naborite rodne grančice, prstaste rodne grančice,vite rodne grančice iduge rodne grančice.Rodne grančice koštičavog voća su: mešovite, majske kitice na dvogodišnjoj grani, prevremene i vite.Postoji razlika između sorata po zastupljenosti pojedinih tipova rodnih grančica kako kod jabučastog tako i kod koštičavog voća, čemu se prilagođava i rezidba na željeni prinos. Izuzev vitkog vretena kod ostalih uzgojnih formi imamo pored vodilice i skeletne grane koje nose poluskeletne a koje žive koliko i voćno stablo, na kojima se javljaju obrastajuće i rodne gračice koje nose rod. Kod vitkog vretena jedino je vodilica životnog veka koliko i stablo, a na njoj se formira 25-30 rodnih čvorova koji nose rod. Ovde je princip rezidbe takav da je potrebno da svaki rodni čvor kod jabučastog voća ima po jednu jedno, dvo i trogodišnju grančicu. Trogodišnja grančica se uklanja po berbi a zamenjuje je nova jednogodišnja. Na trogodišnjim grančicama rezidba se obično vrši na patrlj, dužine 3-5 cm, tako da je rez ukoso okrenut nagore. Ovakva rezidba daje pojavu letorasta sa donje strane patrlja i njen horizontalan porast, te je ne treba naknadno povijati. Vretenasti žbun predstavlja modifikovanu poboljšanu piramidalnu krošnju, gde se raspored skeletnog obrastanja donekle koriguje u odnosu na prirodnu tendenciju, radi lakšeg provetravanja i boljeg kvaliteta plodova. Formira se na podlogama koje su slabijeg porasta, niže visine krošnje i većim brojem stabala po hektaru – gusta sadnja. Vaza kao oblik krošnje je najzastupljenija kod breskve, ima je i kod šljive. Odlikuje se time što nema vodilice nego ima 3-4 osnovne grane pravilno raspoređene u prostoru i pod uglom od oko 45 stepeni. Na njima se razvijaju poluskeletne i obrastajuće i rodne grančice. Piramidalna i poboljšana piramidalna krošnja se razlikuju po tome što se poboljšana piramidalna završava sa skeletnom granom koja ide bočno pod uglom 45-60 stepeni, dok je kod piramidalne završetak daljim vertikalnim porastom provodnice. Za gajenje je pogodnija poboljšana piramidalna krošnja, iz razloga što je nižeg porasta, lakša je za sve radove oko krošnje kao i za prskanje od bolesti i štetočina. Rezidba maline na rod u tekućoj godini svodi se na ispravljanje i vezivanje kvalitetnih izdanaka manilom za gornju a zatim za donju žicu. Preporučuje se da rastojanje izmedju izdanaka bude 20-25 cm, što znači da na 1 m dužni treba vezati 4-5 izdanaka. Pri izboru izdanaka za vezivanje treba koristiti izdanke koji su dobre kondicije – porasta, da su zdravi i da su prostorno pravilno raspoređeni. Savetujemo zemljoradnicima da ne žure sa vezivanjem maline. Razlog je u jačem zaražavanju maline bolestima u prethodnoj godini koja je bila izrazito kišna, kao i dosta jakim mrazevima tokom zimskog perioda. Zbog toga moguće je izmrzavanje pupoljaka na izdancima, te vezivanje odložiti obavezno do početka kretanja vegetacije. Na taj način se mogu izabrati najkvalitetniji izdanci, sa najvećim brojem živih pupoljaka koji treba da daju rodnu grančicu ove godine. Posle vezivanja višak izdanaka se oreže do zemlje i izbaci iz malinjaka i zapali. Iznad gornje žice izdanci ostavljeni za rod se skraćuju na 2-3 pupoljka, što je najčešće 10-15 cm visine, sakupe se, izbace iz malinjaka i zapale.
ĐUBRENJE ZEMLJIŠTA
Ukoliko nije obavljeno djubrenje zemljišta u voćnjacima tokom jeseni, kada je najbolje to činiti, može se to učiniti i tokom zimskog perioda u pogodnim uslovima. Đubrenje je najbolje obaviti na osnovu hemijske analize zemljišta saglasno starosti zasada i planiranom prinosu kod gajene voćne vrste. Stajnjakom se najčešće obavlja đubrenje kod sitno jagodičastog voća, ređe kod drvenastog voća iz razloga sve manjih količina stajskog djubriva. Količina stajskog đubriva treba da je 20-30 tona po hektaru svake druge godine. Mada je najbolje đubrenje stajnjakom tokom jeseni kombinovano sa kalcifikacijom ukoliko je potrebna i sa odgovarajućim kompleksnim NPK djubrivima, uz obavezno zaoravanje. Takav način i vreme korišćenja stajnjaka i mineralnih djubriva je najpogodniji. Đubrenjedrvenastog voća nesmetano može ukoliko nema snega da se obavlja tokom cele zime uz zaoravanje kada zemlja nije smrzla, dok djubrenje maline preko zime obzirom da su izdanci polegli, može da se obavlja samo mineralnim djubrivima, stajnjakom tek po vezivanju izdanaka zbog mogućnosti prolaza medjuredno. Naravno, najbolji način je da se to đubrenje kod maline obavi tokom jeseni, pre odvezivanja izdanaka da polegnu po zemlji radi bezbednijeg prezimljavanja pod snegom. Količinapotrebnog đubriva za djubrenje zasada voća je najmanja u periodu pre stupanja u rod. Ukoliko je pri podizanju zasada dovoljno pođubreno sa fosforom i kalijumom, kao i stajnjakom, onda se sledeće 2-3 godine treba đubriti samo azotnim djubrivima, i to: u drugoj godini sa 200 gr/stablu, u trećoj godini sa 400 gr i u četvrtoj godini sa 600 gr/stablu. Širina prostora koji se đubri zavisi od n načina uzgoja, vezano za snagu korena odnosno prostornu rasprostranjenost. Kod zasada voća na bujnim podlogama sa većim rednim i međurednim rastojanjem, đubrenje treba obaviti najmanje u vertikalnoj projekciji krošnje, dokoko samog debla prostor u prečniku od oko 1 metra ne treba đubriti, jer se tu nalazi korenje koje daje čvrstinu i vezuje stablo za zemljište. Kodguste sadnje voćaka treba đubriti rednu traku u širini 2-3 metra u rednom pravcu, dok se đubrenje maline preporučuje u rednoj traci 1,2-1,5 metara odnosno dokle sežu rodne grančice maline.Preporučena količina hraniva za djubrenje zasada u rodu, kao i odnos pojedinih hraniva u NPK đubrivu po pojedinim voćnim vrstama, zavisno od visine željenog prinosa prikazan je u sledećoj tabeli. T a b e l a"Orijentacione norme hraniva za đubrnje pojedinih voćnih vrsta"-------------------------------------------------------------------------------------------------Navedene količine hraniva se odnose na zemljišta koje imaju optimalne sadržinu pojedinih hraniva, kao i odgovarajuću kiselost zemljišta i sadržaj humusa.Za đubrenje tokom jeseni, pre početka zime preporučuju se mineralna đubriva sa sadržajem azota /N/ do 5%, a što je god veći sadržaj azota u kombinaciji NPK đubriva primena takvog đubriva se sve više pomera ka proleću. Razlog za to je što biljka veoma malo koristi azot tokom zimskog perioda i što se azot veoma lako ispira i gubi kroz zemljište. Za razliku od azota, fosfor /P205/ i kalijum /K2O/ se vezuju za zemljišne koloide i godišnje se ispiraju 2-2,5 cm po dubini i u najkišnijim godinama. Zbog toga se đubrenje fosforom i kalijumom može odraditi i natakozvanu rezervu, jer će se ista hraniva zadržati u zemljištu. U svakom slučaju primena NPK đubriva u voćnjacima i kod povećanog sadržaja azota treba da se obavi krajem januara i početkom februara, makar u zasadu bio i snežni pokrivač. Ovo je blagovremena primena mineralnih đubriva, koja obezbeđuje da mineralno đubrivo u pristupačnom obliku bude u zoni korena voćaka u početku vegetacije u bubrenju pupoljaka, kada se i postiže najveći efekat iskorišćavanja upotrebljenog NPK djubriva.Za đubrenje voćnjakatokom jeseni i zime najpogodnije i najčešćenabavljane kombinacije NPK đubriva kod nas su sa sledećim odnosom NPK: 8:5:24, ili 8:16:24, ili 10:12:26, ili 10:30:20, ili 10:20:30, ili najčešće nabavljane kombinacije 14:14:14, ili 15:15:15, ili 16:16:16. Ukoliko đubrenje NPK đubrivima nije odrađeno do danas, onda đubrenje treba istima, bez obzira na sadržaj pojedinih hraniva, odraditi što pre. Kašnjenje sa đubrenjem NPKđubrivima ima za posledicu slabije iskorišćavanje istih tokom vegetacije, a najčešće ga daleko više koriste korovi umesto gajenih voćaka.U zavisnosti od kiselosti zemljištadodaje se azotno djubrivo početkom ili tokom vegetacije, a najdalje do kraja maja meseca, i to na kiselim zemljištima KAN a na blago alkalnim se dodaje amonijum sulfat, čime se donekle popravlja kiselost zemljišta.
PRSKANJE KROŠNJE KREČNIM MLEKOM Tokom jeseni preporuka je bila za krečenje debla u cilju sprečavanja izmrzavanja kore sa jugozapadne strane voćaka usled pojačanoj osunčavanja i kasnijom pojavom niskih zimskih temperatura. Međutim, ukoliko tokom proleća preti dosta ranija pojava cveta od uobičajenog vremena, tada je potrebno izvršiti prskanje cele krošnje krečnim mlekom. Svrha prskanja je da se krošnja obeli i da se smanji zagrevanje grana, grančica i pupoljaka, čime će se odložiti kretanje vegetacije za 7-8 dana. Na taj način će se uveliko smanjiti. Prskanje obaviti kada je dnevna temperatura vazduha iznad 10 stepeni, po sunčanom vremenu. Krečno mleko se pravi od:5 kg negašenog kreča, 0,5 kg kuhinjske soli i 0,25 kg sumpora u prahu. Nepotrebno je bilo šta drugo dodavati u krečno mleko. Potrebno je dobro procediti spremljeno krečno mleko da ne dođe do začepljivanja dizni pri prskanju. Prskanje raditi isključivo sa prskalicama koje imaju mogućnost stalnog mešanja čorbe, jer se ista lako taloži. OBRADA ZEMLJIŠTA Obradu zemljišta je najboljeu voćnjacima uraditi tokom jeseni, a posle obavljenog djubrenja stajnjakom, NPK đubrivima i ukoliko je potrebna kalcifikacija. Ukoliko iz bilo kojih razloga se to ne uradi tokom jeseni, onda je preporuka da se ista uradi što ranije u proleće ili krajem zime.Svrha oranja je unošenje đubriva na veću dubinu, zatrpavanje lisnih i ostataka oštećenih plodovačime se smanjuje potencijal bolesti i štetočina za narednu godinu, kao i boljeg akumuliranja vlage u zemljištu za narednu vegetaciju. Ovo je naročito važno za ovaj period vremena koji je sve topliji isuvlji, a po prognozama meteorologa će i potrajati duže, te će biti značajan u uslovima suvog voćarenja za obezbeđenje što veće količine vlage u zemljištu za vegetaciju. Ukoliko je zemljište u zasadu podložno dužem zadržavanju vode, to može dovesti do pojave delimičnog sušenja stabala ili čak propadanja celog zasada. Razlog je pojava gušenja korena usled nedostatka vazduha u dužem vremenskom periodu u zemljištu, kao i daleko veći uslovi za pojavu plamenjače korenovog sistema. Obradom zemljišta, bacanjem brazde prema redu zasađenih voćaka i ostavljanjem kanala – razora sredinom međureda omogućava se izdizanje zemljišta u zoni razvoja korena voćke, kao i lakše oticanje suvišne vode iz parcele. Ovo je posebno važno činiti u zasadima maline, gde je dosta česta pojava sušenja dela ili celog zasada u kišnijim godinama, a velika količina vode u zemljištu potencira i razvoj plamenjače korena maline, veoma opasne karantinske bolesti. U praksi se pokazalo da je u zasadima gde je bilo pojave sušenja izdanaka maline, obradom na ovaj način sušenje prestalo a u delu redova koji su bili sasušeni normalno su nastavile da žive naknadno posađene sadnice maline. U zasadima maline ova obrada je najbolja tokom jeseni, a moguća je ukoliko se izdanci vežu uz žicu po završenoj berbi, u protivnom moguća je u proleće posle đubrenja i vezivanja izdanaka za žicu. Dubina oranja u drvenastom voću zavisi od redovnosti obrade, kod nas je na okol 5-20 cm, dok u zasadima maline se preporučuje da bude 10-12 cm, da ne bi došlo dao jačeg oštećenja korenovog sistema, koji je kod maline veoma plitak. Da bi se sprečila erozija zemljišta preporučuje se naizmenično oranje međuredno i održavanje zemljišta u sistemu ledine mulča na većim nagibima.Proizvođači koji nameravajusadnju voćaka tokom proleća ove godine, treba da urade obradu zemljišta, kopanje jama, samu sadnju što pre. Tada je bolji prijem i bolji porast letorasta, ali je jesenja sadnja ubedljivo najbolja. Sve to je moguće uraditi ukoliko nema snežnog pokrivača, zemljište nije smrznuto, a temperature vazduha su iznad nule. Svaka ranija sadnja, makar i jedan dan, ima prednosti na kasniju sadnju u pogledu prijema i porasta izdanaka ili letorasta.
Registrovan(a): Sre Jun 02 2010, 06:49pm Odgovora: 3
Zamolio bih vas ako mozete da napravite listu dozvoljenih preparata ili aktivnih materija,sa kojima sme da se tretira jabuka(breskva,sljiva,kajsija) za Rusko trziste!jer ovih dana se stalno spominju neke promene o listama dozvoljenih aktivnih materija!Unapred vam HVALA
